Ti si moja zvezda, vodilja zivota

Pogledaj u zvezde pre nego sto zaspis!
Videces bezbroj samovoljnih dusa.
Sijaju k'o jedna, mahom razbacane nebom,
Sakrivaju jednu, ugasi je susa...

Ta sto ne sija, to je moja zvezda.
U milion kopija, izgubi svoj sjaj,
Jos je i ti napusti da bol bude jaci...
Pa dozivi sjajna takav bolan kraj.

Tvoja jarko bljesti, odmah pored moje!
Pokupi svu svetlost, magiju i moc,
Obasja jacinom jutarnjeg sunasca.
Zaboravi tugu sjajne ovu noc...

Ti si moja zvezda, vodilja zivota!
Daruj sjajnoj pola svoga veka!
Bez tebe je krhka i gasi se trajno,
Takva tamna, jadna zoru ceka...

Sta li smo sad?

Sta li smo sad, sudbino moja?
Bejasmo ljubav, rodjaci, partneri.
Sta li smo sad, o moja tugo?
Kad vise ne pominju ni jedno ni drugo.

Mi smo k'o putnici bez prtljaga,
Slepi, svojim zeljama vodjeni.
Rastavise nas dva vagona prazna,
A pod istom smo zvezdom rodjeni.

Nekad setasmo rukama spojeni.
Korak nam bese potpuno isti.
Po istoj smo meri krojeni,
Oboje prljavi, a k'o suza cisti.

Sta li smo sad, tajno moja?
Ne umeh dusu nikome da otvorim.
Ja ostadoh zanavek tvoja
Lepoti tvojoj ne uspeh da odolim.

Ti svud oko mene postojis!
Miris tvoj osetim u mojoj kosi.
Cak i kada pored mene stojis,
Placemo zagrljeni sto smo bosi.

Zagrljaj bese najjaci tad.
Pozeleh da puknem, da ne postojim!
Sto tu srecu ne imah sad?
Da me leci, korake svoje da brojim.

Prolece

Nasmesi se kada me vidis. 

Moj lik je svuda po tebi.
Nosis me u dzepu kozne jakne,
Visim ti na marami, zadenutoj za Levisove farmerke.
Uzmi me, pa me pusti...

Najezi se kada me cujes.

Glas mi se u tvojoj levoj mindjusi zaglavio,
Usne su mi tu negde blizu tvoje donje usne.
Ne pipaj! Pusti da boli...

Narici kada mi spomenu ime.

Nikad me vise neces dotaci.
Nikada vise, nikada manje.
Odglumi da me ne znas,
Osmehom prikri rane,
Ionako nemas nista da mi das.

Urlaj od besa sa svima njima,
sto ih pece ljubav i truje k'o tebe.
Pevaj od bola sto me nemas i imas,
a ne znas gde sam i ne znas sta smo. 

Ne psuj vreme sto polako mili,
Ne laj na pseta sto zajedno dremaju.
Mi smo, ipak, davno jedno bili,
Danas se za tebe neke druge spremaju.

Usput me baci pored puta,
Da opijem svu svetlost i granje
Mirisacu ti na prolece kad god uzdahnes
Pozelecu da mi samo jednom mahnes.

Samo projuri, da i ovu noc
svak na svoju stranu, doceka svitanje.
Ne brini ja sam i sada pored tebe
Zaboravi to bolno pitanje...

Bez suza molim, na minut zacuti,
proci ce uskoro svaka ta muka.
Samo jednu neznu pusti, za sve bivse noci,
da se skriva ispod jastuka.

Zeljna sam te

Nisam vise svoja. Ne osetih srce. Moje komore su prazne i tuzne. Moje usne su modre i ruzne. Zeljna sam te.
Kao suncokret sunca, da se vine u visine. Kao plima oseke, kao avion nebesa, kao pas vlasnika i hotel hostesa. Zeljna sam te.
Razaras mi dusu, kidas na komade. Klecim i molim. Molim te da se vratis. Vrati se, zeljna sam te. Ruke ti pruzam, tebi pasu.  Ruke mi uzimas, tvojim ih ranis.
Taj trenutak ne uspeh nikome da objasnim, osecaj ne umeh nikome da opisem, ljubav sto me tuce, psujem pred spavanje. Ne uspeh ni tebe nikome da ispricam. Uzalud se jezim kad cujem tvoj glas. Uzalud kraj drugog nocas trazim spas. Sve si sto imam i sve sto nemam.
Jos jednu noc ja bez tebe dremam, jos jedan dan bez tebe prodje. Svaki je tezi i sve brze bezi, jer put nastavlja bez svoga vodje. Nisam vise tvoja. Ne osetih usne. Moje usne su neme a prepune reci. Tihe a vriste od zelje da ti kazu -zeljna sam te.

Poslednji pozdrav

Zaborav je nemoguc.
Dolazi u noci, kada zvezde tinjaju, dolazi kada sam slaba i nemocna.

Nocas smo zaboravljeni na drugoj strani kreveta.
Nocas smo zarobljeni u svetlima bulevara.
Nocas smo zabranjeni jedno drugom. Kao voce, kao droga, kao alkohol posle deset maloletnicima.

Da li me najvise zelis onog momenta kada shvatis da vise nisam tvoja? Da li te najvise volim kada mi pobegnes? Sta bi se desilo da sad stojis do mene oci u oci, da se gledamo netremice?  Da li bi to bio pogled u daljinu ili pogled zeljan proslosti, drago? Nasih klupa, kreveta i ulica... Gitara, pesama i prijatnih prica za usi. 

Kada sanjam,ti si gospodin u telu rokera, bezgresan i moj, samo moj i niciji vise. Tu si. Drzis me za ruku i vodis u nepoznato. Nije ni vazno u kom pravcu idemo i koliko boli bliskost kada se mesec u postelju usunja. Tu si uvek, ja te osecam.
Oh, dobrodosao u realnost.
Sada si neko koga sam poznavala. Svako vece mi dolazis u san. Stvarnost je iluzija. Ti ustvari ne postojis.
Vise ne zelim da te imam. Ne zelim da budes moj. Ne zelim te drago! Tudje ruke me cuvaju, one me sada vode. Vode me daleko od tebe, toliko daleko da me vise nikada neces dodirnuti. Daleko kao nocas.
Ne znam da li smo se ikad vise zeleli i voleli, nego nocas. Noci bez tebe su mracne i bucne, odjekuje mi tvoje ime kroz ove bele zidove. One se desavaju.
Odjekuje mi plac majke kada izgubi dete, odjekuju mi crkvena zvona i bole kao i uvek kada nisi tu. Bole me oci od pogleda usmerenog tudjem. Bole me usi od tudjeg glasa. Boli me dusa za svemu svojem, cega nema. Sve je odleprsalo tako lako na vetru. Kao i ti.
Koliko boli kad si sam, zar ne? Ali vise boli kada nisi sam, a ipak si usamljen drago.
Kako da zapocnem zivot iznova, kako bez tebe? Da li prvo ide leva ili pak desna noga, plasim se da cu se saplesti o rodjene.
Ne, ja ovo ne zelim. Sta li mi donosi jutro, da li si se nekad pitao? Sve prolazi brzo, kao gradski autobus. Na stanici stoji svega dok zazmuris, na tebi je da li pristajes na ponudjenu voznju ili ne.. E to je izbor drago. Sta sad? Ja zelim dalje bez tebe, ali ti mi ne dopustas! Dises mi za vratom dok me drugi grli! Vuces me za nogu dok pored njega sedim! Places kada se smejem i ne dozvoljavas mi da budem srecna!
Drago, volim te! Samo me pusti.
Dozvoli mi da pijem ovaj otrov sama. Dozvoli nogama da odu od tebe. Odvezi me, molim te. Bicu oblak u crnom, nesrecan od placa i gromova. Plakacu za tobom.
Mene ne vezuje mesto i granje. Vezale me usne tvoje, nesreco. Vezale, kao ova noc.
Nocas zacarani brojimo zvezde, pod zalosnim nebeskim svodom. Lutamo za izgubljenom srecom. Trazimo je na mestima, gde smo je pozdravljali. Ali nje tamo nema, sigurno i ona luta kao i mi. 
Sigurno smo se za momenat mimoisli. Taj momenat nas kostao buducnost drago. Sve smo prodali i podelili bednicima. Prodali smo dusu. Prodali smo ljubav!
Nista vise od tebe nemam, osim ove slike. Seca me na svaki minut proveden sa tobom. Nista vise mi ni ne treba od tebe.
Za tobom zedjam i vristim. Kaljava od koraka tudjih, ledena od ruku koje moje rane. Ali te napustam. 

Drago, ja idem. Dosla sam da te pozdravim. Dosla sam da te poslednji put zagrlim cvrsto, rukama slabim od zivota i tebe. Ne moras mi nista reci, samo me pogledaj. Odlazim tvoja, pomalo sama i zeljna srece. Poljubi me, barem jos jednom da me se secas svako vece pred spavanje. Zagrli me cvrsto, ovo nam je poslednje. Znaj i kada me ne vidis ja sam tu. I kada me ne cujes, ja sam tu. I kada me pozelis, ja sam tu. Bas tu, sa tvoje leve strane. Ti si mi jedino sto mi je ostalo. Nemoj nikada da zaboravis ulice mokre od pljuska i suza. Ne zaboravi ni klupe na kojima sada neki drugi glume ljubav. Ne zaboravi ni kafice, u kojima sada drugi ispijaju srecu nesvesno da je i njima poslednje. Nas vise nema. Ljubav se sakrila, spijunira neki drugi par. Mi smo sve sanse prokockali. Nista nas vise ne vezuje osim nas. Nista nas manje ne zalim, nije nam prvi put. Ja tebe ne umem da prezalim, ti si mi crtao put. Kada odem, i ti ides sa mnom! Nikada se mi necemo razdvojiti. Nikada se vise necemo ni traziti. Nikada vise necemo biti blizu. Nikada se vise necemo ni naci...

Ovo je pozdrav za tebe, mili. 

Rastanak od tebe, bluzeru. 

Oprostaj, od tebe motivacijo. 

Jedina sreco nestala. Lepoto i tugo.

Odlazak od tebe, drago.

Ovo je poslednji pozdrav ljubavi.

Pod zvezdanim nebom

Sta li je ustvari ljubav? Ona koja je crvene boje i boli, znas! Rekao si da je opasna, secam se...
Da li je vedra, obojena vecnom srecom ili je 'pak modra od bolova, uflekana poljupcima i vezana za tebe, drago? Da li je ljubav ono sto smo bili: cvrsta ruka koja me cuva, tvoj glas koji me vodi i neizmerna neznost cela?
Da li je ljubav: "volim te", ceznja i plac za tobom? Zavist od tebe, najgora moja drogo! Ne napustas me cak ni sad, kada ne postojimo...
Mi smo ipak dve zvezde koje samo nocu zajedno sjaje.
Mi smo ipak dva glasa koja samo u zoru zajedno cvile.
Mi smo ipak dve duse sto su jednom cinile nebo. Sto su jednom bile celo. Sto su zajedno plivale po vasioni cvrsto drzeci se za ruke. Ne mareci ni za sta naokolo, mi smo nekad bili jedno!
Sada smo rastrkani na komade, ja ne znam gde sam.
Ime je moje- tvoje. Godine su moje- tvoje. Ja ne znam ko sam.
Usne mi ostale na usnama tvojim. Ruke mi ostale u kosi tvojoj. Dusa mi ostala kod tebe zanavek!
I sada sam prosjak. U suton prosim za tvoju ljubav. U snu dozivam smrt u cebe. Kada mi tebe nema, mene nema- ne postojim.
Mene ne pokrecu suncevi zraci. Pokretale me ruke tvoje, daljino. Ja nisam igrac za tudje oci. Korake brojim prema stopama tvojim. Ja nikom svoje lice ne dadoh, no tebi jedino moje.
I sva sam tvoja, od svetlosti nacinjena. Sijam za tebe bleda. Pevam za tebe gluva. Postojim za tebe, disem i zivim- nestalna. Moja daljino...
Sve je to nekako roze. Sve je to nekako lepo, ali tebe nema.
Sada sve imam, lepoto. Nista mi ne fali. Nista -osim tebe!
Falis, drugo! Falis oce, kume i brate! Falis radosti jedina i tugo! Falis u sumrak, i u ranu zoru! Falis u parku i u pesmama ovim!  Falis, lepoto!
Trazim te u svakom prolazniku. Trazim te i u coveku ovom sto mi miluje lice... Trazim te i u prijatelju... Trazim te, ali ne mogu da te nadjem. Slicnog nema... Nema ni nalik na tebe, ljubavi!
Ja sam bez tebe niko, na ovom velikom svetu. Bez tebe me nema na mapi ljudi, nema me ni medj' pticama. Nema me- ne postojim.
Da li je ljubav sto ovoliko patim ili je ljubav zelja za tobom?
Ovaj covek ne zna mene, drago.
Njegove ruke ne odgovaraju mojim. Njegove usne su sivene po nekoj drugoj lutki. Nisu za mene. 

Ja sam kao ti. Siveni smo istim koncima u isto, pogresno vreme. Zasiveni i zavisni, obojeni crvenom. Oboleli i krhki. Voljeni i niciji.

On toliko gresi, toliko i mi gresimo lepoto. Ali zbog cega ta tisina? Mi smo pod istom zvezdom rodjeni. Povezani svim sarenim koncima na planeti. A bezimo! Bezimo jedno od drugog!
Ne zelim ovako da se igram.
Ovaj covek me izludjuje! On zeli da te zameni. Nije svestan koliko gresi. Ne zna koliko me veceras nema. Ne zna koliko me ni sutra nece imati. Ne zna koliko sam tvoja i koliko gresi sto se trudi. Mene niko ne zna da ima kao ti. Mene niko ne zna da voli kao ti. Mene niko ne zna kao ti, lepoto.

Mili, ovde me neces naci

Plasim se. Opet mi odlazis.
Odlazis toliko blizu, ali ovog puta zauvek mili.
Nisam vise sigurna ni u cinjenicu da nebo postoji. Sve je nestvarno. Ne, meni se ovo ne desava.
Ovaj deo tebe koji ja znam, zbog njega mi je zao sto se rastajemo. Drugom delu sam zahvalna, jer mi se predstavio. I ne svidja mi se.
Vise mi se nista u ovom zivotu ne svidja. Bio si mi ona svetla tacka u mracnoj, gluvoj noci. Bio si mi drazi od najrodjenijeg. Mislila sam da znas ostati, da ovaj put neces otici. Ali istina je, sto se dogodi dvaput dogodice se ponovo.
Evo da ti se izjadam, malo me grize savest zbog ovoga. Ali rode, zar ovo sto sam ucinila nije dobro? Bilo je iz najbolje namere, a opet sam lazov i prevarant. Osumnjicena za ljubav, i osudjena na vecnu zelju za tobom. Ja da te volim i cuvam i ti da me volis i odlazis.
Pa bolje bih prosla kao dripac i probisvet, ili kao patoloski lazov, onda bih ti bila najbolja. Ovakva prljava od reci i grehova, ja ne mogu ovaj kraj ponovo. Da ti kazem, ne zivi mi se.
Nista mi se u ovom zivotu ne svidja. I da umrem danas, nece mi biti zao. I da umrem sutra, nece mi biti zao. Bice mi zao ako umrem na godisnjicu. Tog dana bih bila i srecna i najtuznija u isto vreme. Srecna sto te pamtim, ali cvrkut ptica bi mi kozu pojeo, ostala bih samo od krvi...i stresa.. i pomalo tebe.
Moje telo vristi, tesno mi je, gusim se u ovoj kozi. Treba mi druga, nova koza. Neko novo telo koje tebe ne poznaje. Bum! Amnezija, i ne znam vise ni ko si ti, ni ko sam ja.
Zelim slobodu, da mi dusa leti kud god pozeli, da osetim srecu, ali da traje. Zaboravi ove lazne signale, ljubav preko telefona i srecu na deset minuta. To je laz. Sve je ovo laz. Mi smo laz i to me najvise boli.
Od svih na svetu, sto bas ti da mi dusu ubijes?
Dadoh ti sve svoje sto imam. Dadoh ti dusu, telo i vreme. Dadoh, a za uzvrat ne dobih nista. Bas nista. Ni hvala, ni dovidjenja, draga ljubavi.
Ubola si me kao trn Uspavanu Lepoticu, da te ne gledam dok mi ne oprostis.
Toliko sam besna! Toliko sam tuzna, i nicija i sama i tvoja i zgazena i bacena negde u nedodjiju. Toliko sam bedna u ovom prelepom prolecnom danu. Ugasi' me kao Zvoncicu, izgoreh za tren. Zbog jedne teske reci, sve propade i opet sedim i cekam.
Cekam da se nesto desi, a nista ne preduzimam. Cekam srecu da mi padne s neba kao prasak za komarce. Cekam...cekam...cekam... i ponovo moj jedini poklon- nista. Kakva zabluda!
Da bar imam keca u rukavu, pa da pucnem prstima i na "ciri bu - ciri ba" sve zaboravimo i ti si opet tu i nista, bas nista se nije dogodilo.
Ha! Stvarno je lepo mastati... No, eto ga jos jedan mac ide ka meni. Opet od tebe, mili. Menjas me lako, a ne zamenis. Volis me puno, a ne volis. Verujes mi, a ne verujes. Ja te gledam tako slepo i naivno, ne to nisi ti.
Otisla sam daleko, sada cutim i placem. Mozemo da se igramo zmurke.
Mili, ovde me neces naci. Ja vise nisam ja. Ti vise nisi ti. Ja vise ne zivim u ovoj zgradi. Ne mirisem na onaj parfem. Ja tebe vise ne trazim. Ni ti mene ovde neces naci. Ja sam sada daleko od tebe, u zivotu dalje bila nisam. Promenila sam ime i godine, ostala mi je samo kosa, pepeljasta od vetra i vazduha. Ne znam da li si jos uvek tu negde, u meni. Da li venes ili rastes, znam samo da sam nesrecna. Eh, ljubavi zar mi ovo cinis?
Prodajem dusu za tri nasmejana dana.
Prodajem kucu za jedan porodicni rucak.
Prodajem svoj instrument da se kaznim za ovu gresku. Da znas da i mene boli ovaj vazduh i sve reci sveta sada. Vise ne progovaram.
Izvini, vise nema znacenje. Kasno je za sve sto smo rekli i precutali.
Nemam vise sta da dodam, i da umrem danas nece biti neka steta. U trenu ce nebo posiveti, u tebi ce nesto vrisnuti i znaces da sam ja. Otkrivam ti se tajno kao i uvek. Ti to ne volis, znam. Ne volim ni ja, rekoh ti. Svaki dan mi je crn zbog iste muke. Zato i idem, da nam bude lakse.
Zbogom mili, ovde me neces naci.

Budi mi moto

Sta li to u meni vristi?
Cujem jecaj u dusi mojoj...
Sloboda k'o pokvaren alarm pisti,
Svoju je srecu poklonila tvojoj.

Nicim izazvan, obojen sivom,
osmeh na licu nosim svesno.
Sta li to u mojoj dusi place?
Sta li mi rame miluje besno?

Da li je laz sve ovo na svetu
Ili pak drukcije,pogresno zivim?
Zelim da budem k'o ptica u letu,
Da slobodno letim ovim nebom sivim.

Sve me golica, gnjeci i zulja,
Cak mi je i vazduh postao tesan!
Cipele moje pune su mulja,
A ti si i dalje na mene besan?

Zasto to moja lepoto?
Prizemi me bezbedno, tajno...
Oboji nebo, budi mi moto
Za zivot ovaj i nebo sjajno.

Spasi me greha, ljudi i boli
Bicu ti sluga, ljubav i brat.
Vodi me tamo gde najvise volim,
U dvorac iz bajke, na treci sprat!

Sreca je...

Nikom ne kazi sta je to sreca!
Neka proba sam da je nadje.
Sreca je cak i od neba veca,
Kad coveku plutaju sve ladje.

Neka je trazi u kapi kise.
Ona se krije oko nas svuda,
Sa njom se lakse i lepse dise,
Koracajuci stazom ovuda.

Neka je trazi u pogledu ljudi,
Osoba vrednih, dece i cveca.
Mozda je nadje u nekoj cudi,
Znace da to se zove sreca.

Sreca je osmeh poklonjen svakom,
Nema adresu, pasos ni broj.
Ona se krije i u strudli s makom,
I u osmehu tvom, jedini moj.

Zato je nadji. Hitno potrazi,
Jer sreca bezi kao crni vrag.
Zgrabi je i tiho joj kazi
Da se ne izuva, nek ostavi trag.

Sreca je kad te pozelim,
U noci se setim da si mi blizu
Volela bih da sve sa tobom delim
I da svaki nas korak ima reprizu.

Dosla sam da vam kazem...

Dosla sam da vam kazem da se menjam.
Da. Menjam se. Resila sam.

Nasla sam me posle dugo vremena, ispod jedne jele. Tu sam sedela tuzna, sama... Anoreksicna. I anemicna. Plakala sam. Bila sam naga. Ljudi su mi sve ukrali. Sve. I dom, i roditelje i prijatelje i odecu. Sedela sam potpuno naga.
Bez obzira na blato oko mene, bila sam cista. Bez obzira na kisu sto mi telo kvasi, dusa je ostala suva, ali ranjena.

Nekog zivot rano pocne da samara.
Ali samara nevine, nesvesno. A krive cuva kao svetinju. Zato sam nesrecna. Dovoljno sam te, zivote, upoznala da znam da si nepravedan. I ako si ovo stvarno ti, ne svidjas mi se.

Ovde je sve prolazno, osim bola. Mrzim sve od te vrste. Mrzim ljude koji setaju sa mnom do Maksija pa pobegnu. Ne trebaju mi! Treba mi neko ko ce sa mnom ici pesice do Pariza i natrag. Treba mi neko ko zna ostati.
Neko ko ce sa mnom stajati i gledati zvezde. Ko ce sa mnom pevati do sest ujutru i deliti vreme i kockicu cokolade. Sta ce mi onaj koji sve za sebe cuva? Sta ce mi onaj koji ne zna sebe da pokloni? Sta ce mi onaj, nezahvalni sto samo trazi korist u meni i da mu sve natrad vratim?
Vi takvi od mene bezite. Moje telo je u ranama zbog vas.
Svaku masnicu pamtim. Ali ne brinite, nemam ja ni trunku osvetoljublja u sebi. Necu vam naplatiti nijednu koju ste mi delima naneli. Samo cu vas napustiti. Da se saosecate sa mnom.

I smejacu se. Smejacu se svima vama! Poslacu vam jedan veliki osmeh od uha do uha da vas prati. Poslacu vam jedan veliki zagrljaj sa njim. Ne znate zasto?
Reci cu vam. Zato sto nikad niste upoznali lepo. Niste culi za radost u martu. Ne znate znacenje reci ljubav...
Pa ako niko nece da vas upozna, evo ja cu!

Sve vam je crno, kao i meni. Ali se ipak razlikujemo. Vi vidite asfalt u bulevaru. Ja, naprimer, vidim poslasticarnicu. Znam da i vi volite kolace. Ali ih jedete brzo i cak i tada pobegnete u sebe i cutite. Ne uzivate u njima, ni u ovom danu, niti u svetlosti bulevara. I ne znate koliko vas ima istih. I ne znate koliko vas ima losih.

Bicu vam vodic. Pa za pocetak, pogledajte ljubav na onoj klupi u Pionircu. Lepo izgleda, zar ne? Ona je crvene boje. Vi je se plasite jer ste culi da ona boli, ali ne znate koliko je lepa i lekovita. I koliko ulepsava svaki dan prljav od lazi. To vam niko nije rekao. Verujete tudjim ustima, a niste ni pokusali.
Probajte je. Vrlo je ukusna i ziva. Leci od raka. Zato je ljudi kriju.
Ljubav je najskuplja. I tesko se nalazi. Jer je ti, slicni vama kradu. I niko nema novca da je kupi.
Samo sto ste naivni, pa ne znate da se ljubav ne kupuje novcem, vec srcem.

Znate, ja sam bila ista kao vi. Pustala sam da me tuga savlada. I nikoga nisam volela. Cak ni sebe. Nisam znala da cenim nevreme.
Ono je ustvari dolazilo jer i je i njemu bilo tesko. Trazilo je prijatelja. Mozda sam i ja nekome nanela tu masnicu na dusu kao i vi meni. Ali onda me je zivot osamario i oci su mi se nasumicno otvorile. Pogledale su u nebo i cule govor sunca. Shvatila sam tada da je ono tu zbog mene. Zbog vas. Da nas cuva i miluje. Do tada sam bila nema i sama. Ispod jele,secate se?
Sunce me je obuklo u vedro i zuto. U trenutku sam zasijala i odbranila se od vas crnih.
I eto, sada cvetam. I uzivam. Resila sam da se promenim. I uspela sam!

Sve se moze, ako dovoljno zelite. Sve vam cveta ako negujete. Sve vas miluje ako zasluzite. Budite zahvalni, niste ni svesni svoje srece.
Sve nam je dato iz nekog razloga. Nama nepoznatog. I sve oduzeto iz istog ako pognete glavu.

Telo pamti. Moje je napola unisteno. Tu polovinu druga leci. Pa nekako opstaje. Ne da se, jer zna moj razlog i dalo mi je sansu.
Sansa je kriticna. Ako je ne iskoristite prvi put, moze opasno da se naljuti pa vam drugi put nece doci. Ja sam je iskoristila. Moja druga polovina se uspesno leci. I bolje se osecam.

Shvatila sam da ni jedan cvet nece opstati ako ga redovno ne zalivate.
Ne ocekujte dobit sa neba ako bar jednom ne pogledate zvezde.
Ne ocekujte da vam neko pruzi ruku, ako ste mu juce svo cvece pogazili. Znate o cemu pricam, zar ne?

Meni je jedan covek pruzio ruku, posle dugog, hladnog dana ispod ove jele. Ustala sam novim nogama. Cistom kosom i ocima koje teze ka nebu. Kisa me je oprala od blata, ustvari.
Nikad ne znate sta vas ceka na kraju dana.. Vidite, moj je lose poceo. Pa ipak ima svoju poruku. Porasla sam vedrija i lepsa. Zasticena prirodom. Pustite je da i vama pomogne. Ne zaboravite da sansa dolazi samo jednom!

Cuvaj me

Ni sinoc nisam sanjala medu i zeku, draga mama.
Verovatno zato sto nisi tu, pored mene. Ne mazis me da zaspim.
Spavam na ovom krevetu jako mirno jer ako se pomerim vise u levo propascu ili ce puci ova daska sa desne strane.
Mirisi soba na prasinu, mada je dobro odrzavam.
Ja cesto otvaram prozor u nadi da ce mi dragi vetar uneti malo pozitive. Cini mi se da se ona negde zagubila, nisam je bas dugo videla u blizini. Mozda je izgubila opkladu sa negativom pa je morala da ode iz ovog grada. Ne znam.
Ne daju mi da zivim, mama! Truju me!
Kradu mi vreme i guse me!
Gusi me kiseonik, guse me visibabe i onaj orah tamo!
Truju me lazima. Bodu nepravdom.
Strasne rane bole... Kazne me odlaskom..
A zasto ta kazna?
Zbog prevelike ljubavi moje?
Sto se u taj ram ne uklapam bas?
Sto sam naucena da volim i delim, a ne da zavidim i kradem?
Njima smeta to, mama!
Oni meni zavide sto sam sama. Zavide mi sto imam tebe i sto mi na celu pise ljubav. Ne mogu mi nista! Oni to znaju, ali su uporni! Ali meni i na ledjima nesto pise... Ne znam sta, ne mogu da vidim, ali oni vide to. Mora da je nesto strasno. Svi mi samo odlazite, a ja uvek nekako ostanem.
Ti odlasci stvaraju nekakve oziljke na mom telu..
Cudne. Cak se ni ne vide, ali svaki osetim i znam mu oblik..
Znam i da svaki drugacije boli..
Mene tvoj boli najvise...
Sad sam kao prosjak kome oduzmu kucu zbog dugova. Ili kao covek kome odseku nogu zbog dijabetesa. Tako se osecam ovih mesec dana, od kad su te odveli tamo..U Bec...
Ti tamo cuvas neku drugu decu, dok mene ovde cuva samoca..
Mazis tamo neke druge bebe, dok mene ovde samaraju pogledi!
Pruzas svoju paznju nekoj drugoj klinki, dok ja za istom zudim!
I bas sam te se uzelela...
Kada me iza coska sve te boli sacekaju, ja sam sama protiv svih.. Nema tebe da me branis.. I one me samo pojedu.
Mada sam dobro ovih dana, bar se trudim da budem.
Mene leci ovaj papir, ova olovka i miris tisine u januaru..
Leci me kafa i bagremov med uz Anu Karenjinu.. Leci...ali ne moze da izleci..
Ne znam kako tu snagu da povratim, nekad sam je imala.
Nekad si je i ti imala, a onda se ona poplasila i pobegla kada je naisao veliki namrsten problem...! I od tad smo bespomocne. Evo i ova moja pakuje kofere...
Da li da je slazem pa nekako zadrzim, bar delic? Ili da popijem neke hormone da mi je nasilno vrate?
Snagu bele lavice. Da mi pomogne da se izborim sa ovim vestcima koji mi metlama probadaju vrata duse.
Hoce da je ukradu i prodaju jer je to novina na njihovom trzistu...
Imati dusu je danas retkost! Dobice za nju citavo bogatstvo, draga mama! Meni imunitet slabi i moji strumfovi slabe i ginu. Ne mogu da se izbore sa tim zlocama...
Odnose mi dusu mama, prodaju je nekim olosima..! Pametna sam, pa sam kupila na buvljaku rezervnu i tu sam im uvalila! Losa kopija, ali oni i onako ne znaju kako izgleda original
Ja moju dusu nikom ne dam! Ona je samo tvoja.
Tako si me rodila. Da gledam tatinim ocima, da slusam tatinim usima, ali da volim tvojim srcem.
Mene vode tvoje reci.
Volela bih da imam i tvoju snagu.
Ti si moj zmaj. Zapalis svako zlo, oteras vrane, a nisi strasilo. Ti si moja najbolja!
Sta god da nas napadne, ti se izboris sa svim!
I uvek si bila jaka.
Ja zurim da odrastem, a ti idalje imas ono malo detinjeg u sebi.
Zurim, jer zelim da se ova prica vec jednom zavrsi.
Zelim da budemo srecne. Sve tri. Ti, kao nasa vodilja i nas dve kao tvoja dva oka koja volis podjednako a mi tebe najvise. Zar ne?
To mi je najveca zelja.
Valjda ce mi se uskoro ispuniti, strasno se nadam, draga mama.
Jednu stvar ne volim.
Ne volim sto si nas ovako vaspitala.
Da si nas manje gledala i volela, mozda bi bolje prosle u ovom zivotu.
Da si nas ucila da budemo iste kao svi oko nas, mozda bi bile srecnije.
Ovako same i drugacije, nekako se nigde ne uklapamo.
Nekako nas svi streljaju pogledom jer se branimo cutanjem a ne pesnicom.
Nekako nas nema na ovoj mapi ljudi, kao da smo morske zvezde.
One su isto tako posebne! I tako su lepe, mama!
Okolina lancano prati promene, a nas dve stojimo u mestu i samo posmatramo.
I sve je to nekako ruzno.
Ne volim ni ove granice.
Predstavljaju se kao obicne linije, ali opasne su one!
Zbog njih smo i daleko, da ih nema ti bi sad bila ovde.
Bas tu, pored mene i ja ovaj tekst ne bih pisala.
Medjutim i one postoje da nesto pokvare.. Mozda su dobre ako zelis da pobegnes, ali ovaj svet je mali i uvek te neko poznat prati.
Ne mozes ti nikud da pobegnes ustvari.

Jel se secas kako smo se izgrale kad sam bila mala?
Pricale smo sa macom koja ni ne postoji, ali ja sam je zamislila kao malu crno-belu macu sa flekicom na levom oku, i mnogo je bila slatka.
Ta igra mi je bila omiljena! Skupimo se jedna uz drugu, spojimo sake, tu maca spava, i pricamo joj. I kad maca zaspi, skupimo sake i pocnemo da se smejemo. Onako stvarno!
Taj osmeh vec dugo nemam.
Zaboravila sam iskreno da se nasmejem.
Svaki moj osmeh proizilazi iz nekakve patnje. Nekad sebe podsecam na romanticarskog junaka.
Ne znam gde mi je sva ta radost pobegla.
Moja sreca se vesto krije. Kao komsija ljubavnik, u ormaru.
Tako nekako. Moram da je nadjem u nekom parku, na nekoj klupi.
Nikako ne na onoj na kojoj nisam bila sama. Vec na nekoj drugoj klupi, koja nije poprimila moju figuru i nije okusila moje suze.
Neka ta klupa ne bude od drveta, drvo je kruto i bezosecajno.
Neka bude od prolecnog cveca i muzike, da sa njom cvetam i zivim.
Onda ce sreca videti da je to povoljno mesto za zivot, pa ce mi se vratiti.
Ja cu biti srecna. Ti ces biti srecna. Sta ce nam vise od toga?
Onda bi sve imalo smisla!
Bol bi se pokupio i otisao, tuga sa njim u paketu. Negativa bi izgubila drugu opkladu. Vratila bi nam se zelja za zivotom, draga mama!
Cvetale bi u svim bojama, i ne bi uvenule. To nikako!
Zato sto jedna drugu cuvamo.
Hej! Pa ti si meni obrisala onu ruznu rec koja mi je bila nazvrljana na ledjima! Kazes da je pisalo "odlazak"?
Vratite se dragi moji! Ja sam vam prijatelj.
Vratite se vi daleki! Barem na kratko.. Da vas posadim kao hrast, da vecno u meni zivite. Skromno je, ali bice tu mesta za sve.
Nikada vise mi necete pobeci, to vam obecavam!
Mama, osecam cudno strujanje u krvotoku! Mislim da sreca kuca na vrata!
Donosi nam toblerone! Kako zna da njih najvise volimo?!
Njamii! Mama vidi! Sunce se smeje!
Sta nam se ovo desava?
Sve je to ljubav, zar ne?
Sasava, zivi i sanja... Sanja kao i ja!
Zbogom sebicna samoco!
Zbogom bedo i zli narode! Ne mozete mi nista!
Mene cuva mama! Sada ste vi sami, sta cete sad?
Ne bojte se, ja Vas necu povrediti.. Naucicu vas da zivite i uzivate.
Naucicu vas da sanjarite i mastate! I da se darujete prirodi.
Da vidite kakav je to melem za dusu! Nista ne boli, kad vam kazem!
Malo golica, pa cete se ranije zasmejati..
Budite ljudi! Budite dobri.
Ne kaznjavajte nevine!
Mene je mama tako ucila, pa ja sad to vama prenosim.
To je svrha zivota ovog. Pronaci iglu u plastu sena.
Pa i nije nemoguce, da vam kazem!
Izdrzacemo mi sve. Ja za tebe, sasava zivim.
Cuvaj me.

Pismo jednom 'Bluzeru'

Danas sam dosla u 'nas' grad, i nisam bas iznenadjena...

Ovde sve na tebe mirise.

Vaduh mi te krade, ulice mi te kradu, ovaj dom mi te krade.. Sve mi te krade! 

Sve mi te ne da i sve oduzima!

I taj tvoj miris me obuzima.. On mene krade, on mene okuje..I bolis.

Jako bolis,samo da znas. 

Kada sam dosla bila sam srecna. Jako sam bila srecna!

Onda sam sela na ogradu ispred doma i pogodi sta?

Setila sam se tebe! 

Poceo si da mi nedostajes.. Po glavi mi se vrtela misao tebe.. Ja sidjem dole i zovem te, pa onda i ti sidjes za pet minuta, kada se namirises..

Da... Sada vise ne mogu da te pozovem.. Sada te ja ne cekam, i ti neces sici da kao ranije odemo do Di Trevija da popijemo espresso, produzeni s mlekom i da delimo misljenja i interesovanja.. Ne..

Malo me brine cinjenica da sutra,ako te sretnem na ovom istom mestu ,kada se naslonis na ovu ogradu i zapalis cigaretu, onaj cuveni Montekarlo crveni tvoj, neces mi se obradovati i ni ja tebi necu poleteti u zagrljaj, onaj snazan koji navise volimo... U to, nase, doba smo se divili jedno drugom. Obozavam tvoj parfem.. I kosu koja te opisuje. Volela sam da ti vezujem pundjice.. Delili smo sve, do poslednje cigarete. Svaki dan, svaki sekund ovog urbanog vremena.

I sada kada sedim ovde i razmisljam o tebi.. Pa ti meni stvarno nedostajes!

Svi ti, nasi, dani su sada nekako prazni.. I ja sam sa njima nekako prazna,neispunjena i tuzna.. I ovaj dan je takav. Ti si znao da popravis te pokvarene dane, nisi me tome naucio.. Zato su sada takvi- nikakvi.

Znao si moje slabosti, i sta najvise volim.. Znala sam i ja. Znala sam i da ces da mi falis,ali nisam znala koliko. Presao si sve granice moje pretpostavke o tome.

I sva sam uzurbana i sva sam izbezumljena.. Nisam navikla da budem sama...

Ja sam navikla na tebe, na tvoju boju glasa, na tvoju gradju, na tvoje usne...

Navikla sam na tebe... Da te imam...

Vreme prolazi, dugo te vec nemam i tu si, ali nisi pored mene.

Od prvog dana provedenog u ovom gradu, postojis.. 

Motivisao si me u najsivljim danima, popisanim od negative i mrznje zlih.

U svo to sivilo si uspevao da ulijes nekakvu zutu, nekakvu roze.. Ne znam kako, to me nisi naucio.

Naucio si me da cutim, i da zivot bolje tece ako letis prizemno.. Nisi me pustao u visine.. I onda si svima ostao, a mene si napustio. Ti, bivsa lepoto nicija.

Kako to mislis ides? Gde to ides kada te ja vidim
pored sebe?
Hah, ja sam senka koja te prati, a nije
tvoja... Nisam cak ni odraz... Ti mene ne vidis ili ne
zelis da me vidis. To vise i nije vazno, ali ja tebe
vidim i pravo da ti kazem, prolazimo jedno pored
drugog kao potpuni stranci... Kao da nismo nikada
bili jedno... Kao i svi ostali ljudi u ovom brzom
gradu. A na onoj klupi na Kalemegdanu je urezana
nasa slika... Hah... 

Mi, onako blesavi, i vecito
pogubljeni..

Kada smo se krili od ostalog sveta, ljubili da nas ne vide.

Pamti nas i 'Marshal' i Niksicko tamno.. 

I one maline iz Knez Mihajlove, tada si me iznenadio.. 

Ti znas koliko ja volim maline!
Pamti nas i Resavska i nasi najdrazi
konobari.. i vecito kasnjenje kod Milosa..
Pamti nas i blues i rock i Ekatarina Velika. ..

Da, ti si sav moj bol i ja volim tvoje oci boje meda..
Mi pamtimo "Wicked game" i "I put a spell
on you"..i mnoge druge pesme koje smo slusali na tvojoj plej-listi.
I eto. Sada smo nista!
Veliko nista! Valjda i to nekome vredi...
Mada znao  si koliko je oblak tezak kada posivi 

i da suton boli pre jutra,kada ti salje poruku, a ti ne zelis da
pogledas u nebo.. 

I ti setas sam, izbezumljen, potpuno
sam...
Bez mene, bez nas...bez sebe..
Sanjaris o nekoj prevelikoj karijeri i nekim drugim devojkama, 

a ne volis ih.. ne volis ni sebe..
Ne volis ni mene u svitanje...
To smo najvise voleli zar ne?
Da se probudimo jedno pokraj drugog..
To su bili,kako kaze Marcelo: "lepi dani, nasmejani...".
Ti si deo mene, mada se osecam prazno... 

Volim da te se prisecam, nekad me cak i oraspolozis..
Ti sad gledas neko drugo sunce i ides...iako mi pripadas..
Mozda se i nadjemo u nekom klubu za par godina, kao sto smo se dogovorili..

Mozda nam se ostavari zelja i odemo u Spaniju, da ti sviras a ja da pevam.. Idi drago kuda te vetar nosi..

Evo nas opet na istom mestu u pogresno vreme. 

Sedimo na metar jedno od drugog i ispijamo ove proklete kafe. Proklete, jer ih ne ispijamo zajedno. 

Sad smo oboje sami. Niciji. Nismo vise ni svoji. Nismo ni tudji. 

Gledam te kako se menjas... 

Toliko toga imam da ti kazem, ali necu. Tako bih te zagrlila i pruzila ti mali prst da se kao deca pomirimo i zaboravimo na sve. Da nastavimo dalje kao dva odrasla coveka. 

Kad ces vec jednom nauciti da prastas? 

Isli smo istim putem do snova. Rekao si da te sacekam da kupis cigarete na trafici i onda si pobegao. 

Hej! Pa to sam ja! Zasto od mene bezis?! 

Volela bih da znam da li si postigao nekakav uspeh, da li zadovoljan sobom. Necu da slusam tvoje drgove. Oni lazu. Znam da lazu. Nikome vise ne verujem. Ne verujem ni tebi, ali bih volela da cujem. 

Volim tvoje lazi. One su nekako prijatne za moje povredjene usi. Nekako lece. Na momente mi prija ovaj lazni zivot,da znas. 

I gledas me.. gledas me tako tuzno. Nesto se tu ne uklapa. 

Mene idalje svi pitaju za tebe. Da li se i tebi dogadja isto? 

Ja tada zanemim. Ne znam sta bih im rekla. Nikako ne ono sto bih zelela. Osecam da i ti sada u sebi places. I sada stojis metar od mene i gledam te netremice. 

Drago, moram da ti priznam nesto. Meni stvarno fali tvoj miris. Fali mi i tvoja glupost.

Jel se secas one noci? Najgore noci. Tada smo jedno drugo trazili po krevetu, i plakali.. Mama je mislila da sam luda. Plakali smo oboje jer se tada nismo nasli. Bili smo daleko... Sada kada se setim, ruke mi trnu kao tad. 

Da sam te zasila za sebe kao sto sam ti obecala, svega ovog ne bi bilo. Ali eto, nisam ispunila obecanje iako si ti po mojoj meri siven. 

Dodir te noci nikada necu zaboraviti. Ona nas je ustvari i spojila zar ne? Ja tako mislim. 

Nikad mi nece biti jasno zasto sreca tako brzo izgori, kao sibica. Cak i ova cigareta duze traje od nje. A bas par dana pre te "najgore" noci, si prvi put zaspao na mom krevetu. Bas smo se napili tad! Umivala sam te i presvlacila, i mazila te da zaspis. Spavao si sa osmehom na licu. Kao beba... 

Ti ustvari i jesi jedna velika beba. 

Mozda sam te zbog toga i zavolela.

Mrzela sam kisu dok nisam pokisla sa tobom. 

Sada je mnogo volim. Kisnem sama, ali nije me briga. 

Svaka kap mi te duguje.

Pljusak te stvara pred mojim ocima. 

Ja krenem da te dodirnem i tad mi ruku nesto pecne. Nebo bljesne i ti nestanes.

Da li i ti sa mnom osecas kisu ili samo kisnes u tim izdrapanim starkama?

Ne da nam se, drago. Ne da!

Uzivali smo u nevremenu. Bilo je nemirno koliko i mi! 

Koliko smo samo kisobrana polomili! Hah...

Fali mi da ti pruzim ruke kao dete.

Ja sam od rodjenja sama, a ne samo ove noci. 

Ova noc je umorna i tmurna.

Nije ovo obicna ljubavna prica. Ovo je nasa prica.

Samo tvoja i moja!

Ma koliko god da boli, ja je ipak volim. Volim je jer je ona najlepsi period mog puberteta. Znali smo se po mirisu, prepoznavali po cutanju. Ziveli za muziku i dodirima se potpisivali na oblake.  

Briga me ko ti sada vezuje pundjice i s kim pijes kafu.

Briga me ko te slusa dok sviras nasu pesmu.

Briga me sa kim gubis vreme, jer si sa mnom gubio pojam o vremenu.

I da se ne lazemo vise, drago. 

Da li neko ume da isprica tisinu kao mi?