Pismo jednom 'Bluzeru'

Danas sam dosla u 'nas' grad, i nisam bas iznenadjena...

Ovde sve na tebe mirise.

Vaduh mi te krade, ulice mi te kradu, ovaj dom mi te krade.. Sve mi te krade! 

Sve mi te ne da i sve oduzima!

I taj tvoj miris me obuzima.. On mene krade, on mene okuje..I bolis.

Jako bolis,samo da znas. 

Kada sam dosla bila sam srecna. Jako sam bila srecna!

Onda sam sela na ogradu ispred doma i pogodi sta?

Setila sam se tebe! 

Poceo si da mi nedostajes.. Po glavi mi se vrtela misao tebe.. Ja sidjem dole i zovem te, pa onda i ti sidjes za pet minuta, kada se namirises..

Da... Sada vise ne mogu da te pozovem.. Sada te ja ne cekam, i ti neces sici da kao ranije odemo do Di Trevija da popijemo espresso, produzeni s mlekom i da delimo misljenja i interesovanja.. Ne..

Malo me brine cinjenica da sutra,ako te sretnem na ovom istom mestu ,kada se naslonis na ovu ogradu i zapalis cigaretu, onaj cuveni Montekarlo crveni tvoj, neces mi se obradovati i ni ja tebi necu poleteti u zagrljaj, onaj snazan koji navise volimo... U to, nase, doba smo se divili jedno drugom. Obozavam tvoj parfem.. I kosu koja te opisuje. Volela sam da ti vezujem pundjice.. Delili smo sve, do poslednje cigarete. Svaki dan, svaki sekund ovog urbanog vremena.

I sada kada sedim ovde i razmisljam o tebi.. Pa ti meni stvarno nedostajes!

Svi ti, nasi, dani su sada nekako prazni.. I ja sam sa njima nekako prazna,neispunjena i tuzna.. I ovaj dan je takav. Ti si znao da popravis te pokvarene dane, nisi me tome naucio.. Zato su sada takvi- nikakvi.

Znao si moje slabosti, i sta najvise volim.. Znala sam i ja. Znala sam i da ces da mi falis,ali nisam znala koliko. Presao si sve granice moje pretpostavke o tome.

I sva sam uzurbana i sva sam izbezumljena.. Nisam navikla da budem sama...

Ja sam navikla na tebe, na tvoju boju glasa, na tvoju gradju, na tvoje usne...

Navikla sam na tebe... Da te imam...

Vreme prolazi, dugo te vec nemam i tu si, ali nisi pored mene.

Od prvog dana provedenog u ovom gradu, postojis.. 

Motivisao si me u najsivljim danima, popisanim od negative i mrznje zlih.

U svo to sivilo si uspevao da ulijes nekakvu zutu, nekakvu roze.. Ne znam kako, to me nisi naucio.

Naucio si me da cutim, i da zivot bolje tece ako letis prizemno.. Nisi me pustao u visine.. I onda si svima ostao, a mene si napustio. Ti, bivsa lepoto nicija.

Kako to mislis ides? Gde to ides kada te ja vidim
pored sebe?
Hah, ja sam senka koja te prati, a nije
tvoja... Nisam cak ni odraz... Ti mene ne vidis ili ne
zelis da me vidis. To vise i nije vazno, ali ja tebe
vidim i pravo da ti kazem, prolazimo jedno pored
drugog kao potpuni stranci... Kao da nismo nikada
bili jedno... Kao i svi ostali ljudi u ovom brzom
gradu. A na onoj klupi na Kalemegdanu je urezana
nasa slika... Hah... 

Mi, onako blesavi, i vecito
pogubljeni..

Kada smo se krili od ostalog sveta, ljubili da nas ne vide.

Pamti nas i 'Marshal' i Niksicko tamno.. 

I one maline iz Knez Mihajlove, tada si me iznenadio.. 

Ti znas koliko ja volim maline!
Pamti nas i Resavska i nasi najdrazi
konobari.. i vecito kasnjenje kod Milosa..
Pamti nas i blues i rock i Ekatarina Velika. ..

Da, ti si sav moj bol i ja volim tvoje oci boje meda..
Mi pamtimo "Wicked game" i "I put a spell
on you"..i mnoge druge pesme koje smo slusali na tvojoj plej-listi.
I eto. Sada smo nista!
Veliko nista! Valjda i to nekome vredi...
Mada znao  si koliko je oblak tezak kada posivi 

i da suton boli pre jutra,kada ti salje poruku, a ti ne zelis da
pogledas u nebo.. 

I ti setas sam, izbezumljen, potpuno
sam...
Bez mene, bez nas...bez sebe..
Sanjaris o nekoj prevelikoj karijeri i nekim drugim devojkama, 

a ne volis ih.. ne volis ni sebe..
Ne volis ni mene u svitanje...
To smo najvise voleli zar ne?
Da se probudimo jedno pokraj drugog..
To su bili,kako kaze Marcelo: "lepi dani, nasmejani...".
Ti si deo mene, mada se osecam prazno... 

Volim da te se prisecam, nekad me cak i oraspolozis..
Ti sad gledas neko drugo sunce i ides...iako mi pripadas..
Mozda se i nadjemo u nekom klubu za par godina, kao sto smo se dogovorili..

Mozda nam se ostavari zelja i odemo u Spaniju, da ti sviras a ja da pevam.. Idi drago kuda te vetar nosi..

Evo nas opet na istom mestu u pogresno vreme. 

Sedimo na metar jedno od drugog i ispijamo ove proklete kafe. Proklete, jer ih ne ispijamo zajedno. 

Sad smo oboje sami. Niciji. Nismo vise ni svoji. Nismo ni tudji. 

Gledam te kako se menjas... 

Toliko toga imam da ti kazem, ali necu. Tako bih te zagrlila i pruzila ti mali prst da se kao deca pomirimo i zaboravimo na sve. Da nastavimo dalje kao dva odrasla coveka. 

Kad ces vec jednom nauciti da prastas? 

Isli smo istim putem do snova. Rekao si da te sacekam da kupis cigarete na trafici i onda si pobegao. 

Hej! Pa to sam ja! Zasto od mene bezis?! 

Volela bih da znam da li si postigao nekakav uspeh, da li zadovoljan sobom. Necu da slusam tvoje drgove. Oni lazu. Znam da lazu. Nikome vise ne verujem. Ne verujem ni tebi, ali bih volela da cujem. 

Volim tvoje lazi. One su nekako prijatne za moje povredjene usi. Nekako lece. Na momente mi prija ovaj lazni zivot,da znas. 

I gledas me.. gledas me tako tuzno. Nesto se tu ne uklapa. 

Mene idalje svi pitaju za tebe. Da li se i tebi dogadja isto? 

Ja tada zanemim. Ne znam sta bih im rekla. Nikako ne ono sto bih zelela. Osecam da i ti sada u sebi places. I sada stojis metar od mene i gledam te netremice. 

Drago, moram da ti priznam nesto. Meni stvarno fali tvoj miris. Fali mi i tvoja glupost.

Jel se secas one noci? Najgore noci. Tada smo jedno drugo trazili po krevetu, i plakali.. Mama je mislila da sam luda. Plakali smo oboje jer se tada nismo nasli. Bili smo daleko... Sada kada se setim, ruke mi trnu kao tad. 

Da sam te zasila za sebe kao sto sam ti obecala, svega ovog ne bi bilo. Ali eto, nisam ispunila obecanje iako si ti po mojoj meri siven. 

Dodir te noci nikada necu zaboraviti. Ona nas je ustvari i spojila zar ne? Ja tako mislim. 

Nikad mi nece biti jasno zasto sreca tako brzo izgori, kao sibica. Cak i ova cigareta duze traje od nje. A bas par dana pre te "najgore" noci, si prvi put zaspao na mom krevetu. Bas smo se napili tad! Umivala sam te i presvlacila, i mazila te da zaspis. Spavao si sa osmehom na licu. Kao beba... 

Ti ustvari i jesi jedna velika beba. 

Mozda sam te zbog toga i zavolela.

Mrzela sam kisu dok nisam pokisla sa tobom. 

Sada je mnogo volim. Kisnem sama, ali nije me briga. 

Svaka kap mi te duguje.

Pljusak te stvara pred mojim ocima. 

Ja krenem da te dodirnem i tad mi ruku nesto pecne. Nebo bljesne i ti nestanes.

Da li i ti sa mnom osecas kisu ili samo kisnes u tim izdrapanim starkama?

Ne da nam se, drago. Ne da!

Uzivali smo u nevremenu. Bilo je nemirno koliko i mi! 

Koliko smo samo kisobrana polomili! Hah...

Fali mi da ti pruzim ruke kao dete.

Ja sam od rodjenja sama, a ne samo ove noci. 

Ova noc je umorna i tmurna.

Nije ovo obicna ljubavna prica. Ovo je nasa prica.

Samo tvoja i moja!

Ma koliko god da boli, ja je ipak volim. Volim je jer je ona najlepsi period mog puberteta. Znali smo se po mirisu, prepoznavali po cutanju. Ziveli za muziku i dodirima se potpisivali na oblake.  

Briga me ko ti sada vezuje pundjice i s kim pijes kafu.

Briga me ko te slusa dok sviras nasu pesmu.

Briga me sa kim gubis vreme, jer si sa mnom gubio pojam o vremenu.

I da se ne lazemo vise, drago. 

Da li neko ume da isprica tisinu kao mi?