Pod zvezdanim nebom

Sta li je ustvari ljubav? Ona koja je crvene boje i boli, znas! Rekao si da je opasna, secam se...
Da li je vedra, obojena vecnom srecom ili je 'pak modra od bolova, uflekana poljupcima i vezana za tebe, drago? Da li je ljubav ono sto smo bili: cvrsta ruka koja me cuva, tvoj glas koji me vodi i neizmerna neznost cela?
Da li je ljubav: "volim te", ceznja i plac za tobom? Zavist od tebe, najgora moja drogo! Ne napustas me cak ni sad, kada ne postojimo...
Mi smo ipak dve zvezde koje samo nocu zajedno sjaje.
Mi smo ipak dva glasa koja samo u zoru zajedno cvile.
Mi smo ipak dve duse sto su jednom cinile nebo. Sto su jednom bile celo. Sto su zajedno plivale po vasioni cvrsto drzeci se za ruke. Ne mareci ni za sta naokolo, mi smo nekad bili jedno!
Sada smo rastrkani na komade, ja ne znam gde sam.
Ime je moje- tvoje. Godine su moje- tvoje. Ja ne znam ko sam.
Usne mi ostale na usnama tvojim. Ruke mi ostale u kosi tvojoj. Dusa mi ostala kod tebe zanavek!
I sada sam prosjak. U suton prosim za tvoju ljubav. U snu dozivam smrt u cebe. Kada mi tebe nema, mene nema- ne postojim.
Mene ne pokrecu suncevi zraci. Pokretale me ruke tvoje, daljino. Ja nisam igrac za tudje oci. Korake brojim prema stopama tvojim. Ja nikom svoje lice ne dadoh, no tebi jedino moje.
I sva sam tvoja, od svetlosti nacinjena. Sijam za tebe bleda. Pevam za tebe gluva. Postojim za tebe, disem i zivim- nestalna. Moja daljino...
Sve je to nekako roze. Sve je to nekako lepo, ali tebe nema.
Sada sve imam, lepoto. Nista mi ne fali. Nista -osim tebe!
Falis, drugo! Falis oce, kume i brate! Falis radosti jedina i tugo! Falis u sumrak, i u ranu zoru! Falis u parku i u pesmama ovim!  Falis, lepoto!
Trazim te u svakom prolazniku. Trazim te i u coveku ovom sto mi miluje lice... Trazim te i u prijatelju... Trazim te, ali ne mogu da te nadjem. Slicnog nema... Nema ni nalik na tebe, ljubavi!
Ja sam bez tebe niko, na ovom velikom svetu. Bez tebe me nema na mapi ljudi, nema me ni medj' pticama. Nema me- ne postojim.
Da li je ljubav sto ovoliko patim ili je ljubav zelja za tobom?
Ovaj covek ne zna mene, drago.
Njegove ruke ne odgovaraju mojim. Njegove usne su sivene po nekoj drugoj lutki. Nisu za mene. 

Ja sam kao ti. Siveni smo istim koncima u isto, pogresno vreme. Zasiveni i zavisni, obojeni crvenom. Oboleli i krhki. Voljeni i niciji.

On toliko gresi, toliko i mi gresimo lepoto. Ali zbog cega ta tisina? Mi smo pod istom zvezdom rodjeni. Povezani svim sarenim koncima na planeti. A bezimo! Bezimo jedno od drugog!
Ne zelim ovako da se igram.
Ovaj covek me izludjuje! On zeli da te zameni. Nije svestan koliko gresi. Ne zna koliko me veceras nema. Ne zna koliko me ni sutra nece imati. Ne zna koliko sam tvoja i koliko gresi sto se trudi. Mene niko ne zna da ima kao ti. Mene niko ne zna da voli kao ti. Mene niko ne zna kao ti, lepoto.