Cuvaj me

Ni sinoc nisam sanjala medu i zeku, draga mama.
Verovatno zato sto nisi tu, pored mene. Ne mazis me da zaspim.
Spavam na ovom krevetu jako mirno jer ako se pomerim vise u levo propascu ili ce puci ova daska sa desne strane.
Mirisi soba na prasinu, mada je dobro odrzavam.
Ja cesto otvaram prozor u nadi da ce mi dragi vetar uneti malo pozitive. Cini mi se da se ona negde zagubila, nisam je bas dugo videla u blizini. Mozda je izgubila opkladu sa negativom pa je morala da ode iz ovog grada. Ne znam.
Ne daju mi da zivim, mama! Truju me!
Kradu mi vreme i guse me!
Gusi me kiseonik, guse me visibabe i onaj orah tamo!
Truju me lazima. Bodu nepravdom.
Strasne rane bole... Kazne me odlaskom..
A zasto ta kazna?
Zbog prevelike ljubavi moje?
Sto se u taj ram ne uklapam bas?
Sto sam naucena da volim i delim, a ne da zavidim i kradem?
Njima smeta to, mama!
Oni meni zavide sto sam sama. Zavide mi sto imam tebe i sto mi na celu pise ljubav. Ne mogu mi nista! Oni to znaju, ali su uporni! Ali meni i na ledjima nesto pise... Ne znam sta, ne mogu da vidim, ali oni vide to. Mora da je nesto strasno. Svi mi samo odlazite, a ja uvek nekako ostanem.
Ti odlasci stvaraju nekakve oziljke na mom telu..
Cudne. Cak se ni ne vide, ali svaki osetim i znam mu oblik..
Znam i da svaki drugacije boli..
Mene tvoj boli najvise...
Sad sam kao prosjak kome oduzmu kucu zbog dugova. Ili kao covek kome odseku nogu zbog dijabetesa. Tako se osecam ovih mesec dana, od kad su te odveli tamo..U Bec...
Ti tamo cuvas neku drugu decu, dok mene ovde cuva samoca..
Mazis tamo neke druge bebe, dok mene ovde samaraju pogledi!
Pruzas svoju paznju nekoj drugoj klinki, dok ja za istom zudim!
I bas sam te se uzelela...
Kada me iza coska sve te boli sacekaju, ja sam sama protiv svih.. Nema tebe da me branis.. I one me samo pojedu.
Mada sam dobro ovih dana, bar se trudim da budem.
Mene leci ovaj papir, ova olovka i miris tisine u januaru..
Leci me kafa i bagremov med uz Anu Karenjinu.. Leci...ali ne moze da izleci..
Ne znam kako tu snagu da povratim, nekad sam je imala.
Nekad si je i ti imala, a onda se ona poplasila i pobegla kada je naisao veliki namrsten problem...! I od tad smo bespomocne. Evo i ova moja pakuje kofere...
Da li da je slazem pa nekako zadrzim, bar delic? Ili da popijem neke hormone da mi je nasilno vrate?
Snagu bele lavice. Da mi pomogne da se izborim sa ovim vestcima koji mi metlama probadaju vrata duse.
Hoce da je ukradu i prodaju jer je to novina na njihovom trzistu...
Imati dusu je danas retkost! Dobice za nju citavo bogatstvo, draga mama! Meni imunitet slabi i moji strumfovi slabe i ginu. Ne mogu da se izbore sa tim zlocama...
Odnose mi dusu mama, prodaju je nekim olosima..! Pametna sam, pa sam kupila na buvljaku rezervnu i tu sam im uvalila! Losa kopija, ali oni i onako ne znaju kako izgleda original
Ja moju dusu nikom ne dam! Ona je samo tvoja.
Tako si me rodila. Da gledam tatinim ocima, da slusam tatinim usima, ali da volim tvojim srcem.
Mene vode tvoje reci.
Volela bih da imam i tvoju snagu.
Ti si moj zmaj. Zapalis svako zlo, oteras vrane, a nisi strasilo. Ti si moja najbolja!
Sta god da nas napadne, ti se izboris sa svim!
I uvek si bila jaka.
Ja zurim da odrastem, a ti idalje imas ono malo detinjeg u sebi.
Zurim, jer zelim da se ova prica vec jednom zavrsi.
Zelim da budemo srecne. Sve tri. Ti, kao nasa vodilja i nas dve kao tvoja dva oka koja volis podjednako a mi tebe najvise. Zar ne?
To mi je najveca zelja.
Valjda ce mi se uskoro ispuniti, strasno se nadam, draga mama.
Jednu stvar ne volim.
Ne volim sto si nas ovako vaspitala.
Da si nas manje gledala i volela, mozda bi bolje prosle u ovom zivotu.
Da si nas ucila da budemo iste kao svi oko nas, mozda bi bile srecnije.
Ovako same i drugacije, nekako se nigde ne uklapamo.
Nekako nas svi streljaju pogledom jer se branimo cutanjem a ne pesnicom.
Nekako nas nema na ovoj mapi ljudi, kao da smo morske zvezde.
One su isto tako posebne! I tako su lepe, mama!
Okolina lancano prati promene, a nas dve stojimo u mestu i samo posmatramo.
I sve je to nekako ruzno.
Ne volim ni ove granice.
Predstavljaju se kao obicne linije, ali opasne su one!
Zbog njih smo i daleko, da ih nema ti bi sad bila ovde.
Bas tu, pored mene i ja ovaj tekst ne bih pisala.
Medjutim i one postoje da nesto pokvare.. Mozda su dobre ako zelis da pobegnes, ali ovaj svet je mali i uvek te neko poznat prati.
Ne mozes ti nikud da pobegnes ustvari.

Jel se secas kako smo se izgrale kad sam bila mala?
Pricale smo sa macom koja ni ne postoji, ali ja sam je zamislila kao malu crno-belu macu sa flekicom na levom oku, i mnogo je bila slatka.
Ta igra mi je bila omiljena! Skupimo se jedna uz drugu, spojimo sake, tu maca spava, i pricamo joj. I kad maca zaspi, skupimo sake i pocnemo da se smejemo. Onako stvarno!
Taj osmeh vec dugo nemam.
Zaboravila sam iskreno da se nasmejem.
Svaki moj osmeh proizilazi iz nekakve patnje. Nekad sebe podsecam na romanticarskog junaka.
Ne znam gde mi je sva ta radost pobegla.
Moja sreca se vesto krije. Kao komsija ljubavnik, u ormaru.
Tako nekako. Moram da je nadjem u nekom parku, na nekoj klupi.
Nikako ne na onoj na kojoj nisam bila sama. Vec na nekoj drugoj klupi, koja nije poprimila moju figuru i nije okusila moje suze.
Neka ta klupa ne bude od drveta, drvo je kruto i bezosecajno.
Neka bude od prolecnog cveca i muzike, da sa njom cvetam i zivim.
Onda ce sreca videti da je to povoljno mesto za zivot, pa ce mi se vratiti.
Ja cu biti srecna. Ti ces biti srecna. Sta ce nam vise od toga?
Onda bi sve imalo smisla!
Bol bi se pokupio i otisao, tuga sa njim u paketu. Negativa bi izgubila drugu opkladu. Vratila bi nam se zelja za zivotom, draga mama!
Cvetale bi u svim bojama, i ne bi uvenule. To nikako!
Zato sto jedna drugu cuvamo.
Hej! Pa ti si meni obrisala onu ruznu rec koja mi je bila nazvrljana na ledjima! Kazes da je pisalo "odlazak"?
Vratite se dragi moji! Ja sam vam prijatelj.
Vratite se vi daleki! Barem na kratko.. Da vas posadim kao hrast, da vecno u meni zivite. Skromno je, ali bice tu mesta za sve.
Nikada vise mi necete pobeci, to vam obecavam!
Mama, osecam cudno strujanje u krvotoku! Mislim da sreca kuca na vrata!
Donosi nam toblerone! Kako zna da njih najvise volimo?!
Njamii! Mama vidi! Sunce se smeje!
Sta nam se ovo desava?
Sve je to ljubav, zar ne?
Sasava, zivi i sanja... Sanja kao i ja!
Zbogom sebicna samoco!
Zbogom bedo i zli narode! Ne mozete mi nista!
Mene cuva mama! Sada ste vi sami, sta cete sad?
Ne bojte se, ja Vas necu povrediti.. Naucicu vas da zivite i uzivate.
Naucicu vas da sanjarite i mastate! I da se darujete prirodi.
Da vidite kakav je to melem za dusu! Nista ne boli, kad vam kazem!
Malo golica, pa cete se ranije zasmejati..
Budite ljudi! Budite dobri.
Ne kaznjavajte nevine!
Mene je mama tako ucila, pa ja sad to vama prenosim.
To je svrha zivota ovog. Pronaci iglu u plastu sena.
Pa i nije nemoguce, da vam kazem!
Izdrzacemo mi sve. Ja za tebe, sasava zivim.
Cuvaj me.