Tugovanje astralnog putovanja

Mozda je svrha reci nesto o Zvezdama:

Diviti se, jer ih ne mozes dotaci.

Mrzeti nebo, jer ih ne mozes dotaci.

Kako to da one uvek sjaje?

I nikada se ne ugase, ne, kao ljudi...znas.

I znas, da tamo negde na severu,

Polarna svetlost plese Becki Valcer

Dok se nocni orkestar stimuje prema kamertonu Mesecu...

A ti ovde cujes mol.. I patis...

Pa zamisli koliko je divno zamisljati Mesec,

Zamisljati Zvezde i kreirati ih po svojoj masti,

I nikada se ne razocarati!

Nikada ih neces dotaci, nikada videti svojim okom..

Znas da neces, pa ti bude lakse..

Ponekad me plasi i tonalitet sopstvenih jecaja...

Da li Zvezde tese nebo kada place?

Da li one cuju uzdahe razdvojenih posle ponoci?

Ali taj mol...

Oh, mol...

Poremeti ti sve smernice i od kruznih tokova cirkus napravi!

No, onaj tuzni cirkus...

Kada im bas i nije dan.