Smrt sestog cula

Cuj
Klarinet svira posmrtni mars
Ko li to umire po stoti put
Kome nosis suze i cvece
Za kime to places
I cemu tolika guzva ljudi

Nisi me dovoljno dobro cuvao
Pa mi je danas sahrana
Jebiga drago
Zivot je kurva

Cuj
Opet ovaj narod jeca
Pa gde ste mi bili
Dok sam postojala
Sada si nasao da places
Al' sta imam ja od tvojih suza
Nikada me vratiti neces
I boli sad zar ne
Nikada
Nikada neces

Nije ti bas bilo jasno
Kada sam ti saputala
Da me crvsto drzis
I ne pustas
Jer ce me struja odneti
Daleko od tebe
Daleko od sebe
I ti si me pustio!

Pa vidi sad
Kako je ziveti bez mene
Hajde probaj
Probaj sam da ispratis
Ovaj orkestar
Koji danas
Samo za moju dusu svira

I probaj
Samog sebe da volis
Upola barem
Koliko sam to cinila ja
I probaj barem
Da se nasmejes
Onako kako te volim
Iako me vise nema
I nikada ti se vise osmehnuti necu

Sada boli zar ne
Malo je cudno
Pomalo kao irska kafa
Nisi navikao na taj ukus
Malo ti je i muka
Neka drago
Kada nisi znao da me cuvas
Neka ti sad
I placi

Nikada neces pustiti suza
Koliko sam ja za jedan dan
Onda znas da nije strasno
Ni smrt nije strasna
Ne plasi se

Strasno je umirati po stoti put
I ziveti potpunu razlicitost
Pa ti je pre rodjenja
Sudjena samoca

Znam da ne razumes

Dok su drugu decu
Ucili slova i brojeve
Mene su ucili da bezim
I da rezim
A nisu me odgajali vukovi

I potpuno je okej
Umreti stoti put bas danas
Kada ovaj orkestar
Samo za moju dusu svira
Neka misle da mi dusa zivi

Neka ih, pusti

I neka me vole makar danas
Svi ti ljudi
Svom tom laznom ljubavlju
Iz sazaljenja
Neka ih

Da ste me ranije voleli
Ja bih danas placala trubace
No, uz mol se samo zali
Zal za zivot
Zal za ljubav

Mislis da je ovde bolje
Ne
Ovde sam samo zasticena
Ne mogu mi nista
A sve ih gledam
I ti ne znas
Tuzno je umirati stoti put

Sto osmeha sahranjujes u jedan sanduk
Sto suza i sto lepih reci
Sto beskonacnih ljubavi
I tu je kraj.

Besmrtnost kao vecna patnja

Gde je tu greska andjele?
Rodis se kao zdravo i lepo dete
I onda citav zivot budes baksuz
A dobra si dusa
I gde je tu greska andjele?
U svim tim sivim danima
Ili u tvojim zelenim ocima
Ili u bolu koji tvoj glas nosi
Gde je tu greska andjele?
Sto si dopustio da te rane
Sto si dopustio da te gone
I stezu
I placi sad
Kad ne znas gde gresis
Placi andjele
I sto suza iz tvoga oka
Cistije su nego
Njihova jedna jedina rec
I placi duso umorna
Cvili im na uvo
Dok placaju violine
I prastaj im
Brisi im te sline s lica
Takozvane suze
Sto nisu suze no sline
Bednika i ljigavaca
Tih sto ti dusu razaraju
Posalji im samar
Pravac u cokoladu
Neka okuse slatkocu istine
I pravde andjele brate
Pruzi im ruku
Dok te isti ti slepci
Sutiraju u pakao
No, pusti samo
Ti uvece mirno spavas
A njih prate kosmari
Oni ne znaju da tebe cuva
Veliki Dobri Dzin
I da tvoji snovi lece
Kao i tvoje suze
Andjele brate
Miluj im kosu
Dok ti psuju mater
No, pusti samo
I pevaj
Snevaj andjele brate
Njihove oci krvare od zavisti
Ljubni ih pred spavanje
Pa neka kazu da si bio los
Andjele brate
Neka te okrive za neznost
Neka te proglase krivim
Sto si rodjen kao Fenix
I sto za zlo nisi cuo
Andjele
Sto su ti ruke crne
Od kopanja po dusi za dobrim
Sto idalje vristis da te cuju
Iako nemas ni glasa ni daha
Da Bog je LJUBAV
I neka te obese andjele
To im je jedina zelja
Pa neka probaju
Ne znaju smrtnici za besmrtnost
Pa onda neka kazu da si los andjele
I smetaj im
Neka im tvoj zrak pojede oci
I neka ih peku
Kada ne znaju da cene
Ni sto ih s tolikom ljubavlju
Ljubis
I gde je tu greska andjele?
Zasto pored takvih
Opet tebe usna pece
I zasto opet ti places
Duso umorna
I zasto ispastas za tudje greske
Gresko po rodjenju
Andjele brate
I zasto ih volis
Zasto ih idalje volis
Nevoljno pokretna
Zasto u njima utehu trazis
Tamo je nema
Jer su zli
I samo za zlo i znaju
Pa onda kazu da si glup
Andjele
A ti imas puna pluca vetra
A ti imas punu dusu neba
I imas i zivota na izvoz
Ako im zatreba
Neko drugi im ne bi dao
Ali oni to ne znaju
I pusti samo
Klosari su gospoda u penziji
Njihov znoj mirise na razocarenje
Andjele brate
Reci ce da je od rakije
A rakija dusu leci
I godine
Sve te godine patnje
I te rane
Sto pokusavas da zalecis
No, ni ti ne znas
Andjele brate
Da besmrtnost pati vecno

Nisi ni ti

Nisi ni ti za zauvek

Ti si za juce
Ili za danas
Ali nisi za sutra

Ti ces tamo
Sam setati drumom
A ja cu ostati ovde

I slacu ti bombone
I mahacu ti

Slobodno mi pisi

Ponekad
Kada si sam
Seti se mene

Da sam ti nekada
Ljubila oci pred spavanje
I pisala pesme
Dok si me jos radovao

Da si mi nekada
pravio vecere
Po receptu
I palio svece
I grlio me tako musav

Seti se mene
I da ti se oci cakle
I sad kad me gledas
I da mi koza mirise na badem

Znas i da mi oci menjaju boju
Prema raspolozenju
A da ti najvise volis
Kada su plave

Ne brini
Pozelecu ti srecan put

I da se nikada vise ne vratis

Jer ti nisi za zauvek
I onda mi ni ne trebas

Tugovanje astralnog putovanja

Mozda je svrha reci nesto o Zvezdama:

Diviti se, jer ih ne mozes dotaci.

Mrzeti nebo, jer ih ne mozes dotaci.

Kako to da one uvek sjaje?

I nikada se ne ugase, ne, kao ljudi...znas.

I znas, da tamo negde na severu,

Polarna svetlost plese Becki Valcer

Dok se nocni orkestar stimuje prema kamertonu Mesecu...

A ti ovde cujes mol.. I patis...

Pa zamisli koliko je divno zamisljati Mesec,

Zamisljati Zvezde i kreirati ih po svojoj masti,

I nikada se ne razocarati!

Nikada ih neces dotaci, nikada videti svojim okom..

Znas da neces, pa ti bude lakse..

Ponekad me plasi i tonalitet sopstvenih jecaja...

Da li Zvezde tese nebo kada place?

Da li one cuju uzdahe razdvojenih posle ponoci?

Ali taj mol...

Oh, mol...

Poremeti ti sve smernice i od kruznih tokova cirkus napravi!

No, onaj tuzni cirkus...

Kada im bas i nije dan.

Bajka bez kraja

Htela sam

Da ti pisem pesme

Ali mi je papir izgoreo

Izvini

Htela sam 

Da budes moj

Princ

I da ti pisem bajke

Ali sam ih negde izgubila

Iza sedam gora

Htela sam

Da me izvuces 

Iz mog carstva

Tuge

Ali si se negde izgubio

Iza sedam mora

Htela sam

Da mi skines zvezdu

Ali je bas tu noc 

Pala

Negde daleko

U neku zemlju 

Seljaka

Htela sam

Da odemo 

U neku daleku

Galaksiju

Da budemo sami

I gledamo Mesec

Sto peva jazz

Iznad sedam gora

Iznad sedam mora

Htela sam

Da zaboravim

Sve sto me muci

I da budem srecna

Sa tobom

Uz tebe

Ali si me ostavio

U mom carstvu

Tuge

Iza sedam gora

Iza sedam mora

U tom carstvu zivi

Covek od soli

Koji me cuva

Koji me voli

A ja 

Na vrhu trunem

Sama

Gde ovoj bajci

Kraja nema

Jer uvek je dalje 

Za sedam gora

I uvek blize 

Za sedam mora

Najpoznatiji niko na svetu

Ako mi i ti sada odes...
Postacu niko...
I ostacu niko.
Bicu jedan poznati niko.
Najpoznatiji na celom svetu!
I mrak ce pasti.
Noc ce vladati svetom.
Tama i Baba Roge pojesce svu decu sveta!
Ako mi i ti sada odes...
Nastace buka.
Tolika buka od tisine!
I ptice ce postati neme.
Ljudi se nece kretati.
Ako mi i ti sada odes...
Vetar ce sibati pogresan pravac!
Ustace mrtvi iz svakog groba!
Puci ce spomenici svi na svetu!
Ako mi i ti sada odes..
Urlace Tihi okean!
Macke ce poceti da reze!
Lavovi ce poceti da bez!
Psi ce trovati narod!
Ako mi i ti sada odes...
Beograd ce postati prazan i suv!
I vise nece biti Beograd.
Bice crn, bice kao crna udovica!
Bice pust i ruzan i bolece.
Ako mi i ti sada odes...
Mol ce vladati svetom!
Nestace mirisi.
Oslepece dodiri.
I bicu ruzna.
I bicu niko.
Najpoznatiji niko na celom svetu!
Ako mi i ti sada odes...
I ako mi kazes da vile ne postoje,
Ja cu nestati sa lica zemlje!
Jer, vile umiru ako u njih ne verujes.
Jer, vile se gase ako ih ne volis.
Ako mi i ti sada odes...
Ja cu prestati da sijam!
Neces me naci medju zvezdama,
Neces, ni u jednom prolazniku.
Jer ja sam niko.
Najpoznatiji niko na svetu!
Bez tebe.

Ali ako ostanes...
Ako mi stvarno ostanes,
Bicu lepa.
I sijacu!
I mozda necu postati neko,
Ali cu postati tvoja!
I ostati.
Ako me zelis na ovom svetu!