Reci mi, sta vidis?

Zazmuri. Reci mi, sta vidis?
Da li je tvoj svet kao moj, satkan od sive cipke ili je crn ili je plav?
Vidis, moj svet je na samrti. Nema boje. Nema volje. Nema nista. Nema, od kad tebe nema.
Sve mi je pobeglo, drago. Sve je otislo sa tobom, nije ostalo kod mene... Lazem.
Ostala mi je tuga u zagrljaju sa ceznjom. Tabanaju mi oko kuce. Stalno su tu. A samo njih ne zelim.
Toliko je monotono... Toliko je ruzno...
Mnoge stvari mi se gade, znas...
Gade mi se pacovi koji prolaze bolje od mene... Gade mi se razgovori svedeni na proslost..
Sta ce mi? Toga vise nema. Nikada nece ni biti.
Gade mi se lica slikana po liku nekog velikana. Gade mi se kopije. Gade mi se dobro sastavljenje, prazne reci I prosuta pamet ovog sveta. Gade mi se osmesi skrnavljeni mrznjom, drugi se prave da ne vide to.
To je beda, drago. To je siromastvo!
Sta se krije iza tebe? Sta sam ja tebi? Sta si ti meni?
Ja tebi uvek pisem kad mi je lose, jer nemam kome. I to mi se gadi!
Svi te kao slusaju, ali samo svoj glas cuju.
Svi te kao vole, a uzivaju u tvojim suzama.
Hrane se tudjom nesrecom. I to mi se gadi!
Svi te kao grle, ali drago, oni ne znaju da je zagrljaj umetnost. Ti I ja znamo da nisu svi ljudi umetnici.
Svi samo vredjaju, svi samo vrebaju, svi cekaju da padnes da te izgaze.. Traze dlaku u jajetu, ali znas sta? Meni je nece naci.
Uzalud vam trud, moja grozota prema vama je jaca.
Cim se po necemu razlikujes, boje se. Jer si bolji, pa kazu da si cudan jer im nisi jasan. Pa kazu da si alav, jer im nisi glasan. Pa kazu da si namazan jer imas svoj svet. A oni u svom ne umeju da se snadju.
Pa tu prste umesa I porodica, pa si najgori na svetu.
Pa se pitam za sta zivim?
Za uspeh, da mi niko ne kaze: "bravo"?
Za osmeh, da mi odmah lupe samar?
Za ljubav, da kazu da sam luda?
Pa da, ko jos u danasnje vreme voli nekog osim sebe?
Gadi mi se.
Vidis, moj svet je zbog takvih siv, ali cipkan jer volim!
Samo me ubi radoznalost za zivotom... Ubila me pitanja na koja niko nema odgovor...
Eh, takva smo nacija... Zar treba time da se vodimo?
Daj mi malo iskrenog.
Daj mi neku lepu rec, neku tesku suzu, neki tuzni uzdah.
Daj, ali neka bude tvoje, neka bude iskreno!
Nebo se zatvorilo, ti si se zatvorio. Ja sam se zatvorila.
Svi su se povukli u sebe.
Svi pate a glume jake.
Gde je tu ljudskost? Gde je tu ljubav?
Daj mi ljubav, daj mi neznost...
Daj mi vecnost, ali da je od tebe! Necu tudje, zelim tvoje!
Daj mi odgovor na pitanje za sta mi zivimo?
Gde se krije ta cuvena sreca, reci da je i ja nadjem!
Gde se krije ta cuvena volja, gde se krije sloboda?
Gde si se ti sakrio?
Sve je kao mirno, dok u meni vlada nemir.
Sve je kao srecno, dok u meni vlada tuga.
Sve je kao zabavno dok si pijan i jedino u tome uzivam.
Tada se radujem svima..i svemu!
Tada me nije strah da budem ja!
Nije me strah da zagrlim samocu, ali se plasim mraka i ti mi trebas!
Gde si sada? Da me smiris, da mi das te tvoje ruzicaste naocare, gde?
Dok me jedu noci, ti negde pijes pivo i znam da te muci ista muka kao mene ali te nema! Ah da, ponos... I to mi se gadi!
Daj, odvedi me negde, ubedi me da sanjam, ubedi me da nije ovako kako moje oci vide!
Da... Znam da ne mozes, jer ti vidis isto sto i ja.