Smisao

Uvek ti pisem kada se osecam lose...i usamljeno..A pazi sad!
Znas kada tones i jos ti najblizi pomognu da potones do dna,
da se ne mucis, eventualno ti nabace i par svojih problema da ti prave drustvo tamo dole..
Put je dug do dole, tamo je mracno...tamo nema nikoga..osim mene...
I taman kada pomislis da te niko nikada nece izbaviti odatle, kada resis da se pozdravis sa zivotom, pojavi se, nekom magijom, neko koga si upoznao na jako cudan nacin u jako cudno vreme i mislio si da je prolazan I da nece imati nikakav znacaj u tom tvom poplocanom sivilu, mislio si da ga ne zanimas, da ce brzo zaboraviti da postojis negde na ovom svetu.. i onda shvatis da u tom svetu ti ustvari zbog njega postojis! Ti ustvari zbog njega dises.. i sanjas.. i zivis. Nepostoji rec za taj osecaj.
Mogu ti opisati da je vrlo slicno strujanju vazduha, znas, kada ti u milisekundi postane hladno na +30° , a ne znas zbog cega.. Vrlo je slicno i onome kada se sretnu dva totalna stranca i gledaju se pravo u oci dok prolaze jedno pored drugog..Kao da se odnekud vec znaju..
Kao da je on tu da bi ti disao..jer nekako bez njega ne mozes, iako ti je stran..
To je kao kada nocu lezis sam i ne mozes da zaspis jer ne znas sta ti fali, a nesto ti toliko fali da ne mozes da zaspis..i onda ti se koza najezi..
Tada znas da je on tu. Ne vidis ga, ali je tu.. Nekako on postaje tvoj Bog.. Bog, jer verujes da postoji..i da postoji da bi ti disao.. i da postoji da bi te cuvao.. i da postoji da bi te podigao sa tog dna na koje su te bacili..
Onda se trgnes, shvatis da vise ne postoji ona praznina u tebi, shvatis da ti vise nista ne fali i da mozes da zaspis, da mozes da pozdravis jutro sa osmehom i da jedva cekas da ga vidis,  da ga omirises, da ga opipas i shvatis da je stvaran!
Nije sala! Nije laz kao sve na ovom svetu!
To je ono za cim tragas godinama, onaj smisao... Za koji kazu da ga nema.. a ti znas da postoji tamo negde. Pa zamisli, smisao ti sam dodje! Da se ne mucis i ne nabaci ti jos par svojih problema, nego ponese sa sobom par tvojih da tebi bude lakse!
Onda lepo spakujes sve svoje snove i zelje,
pokupis rasparcane parcice sebe sa dna i krenes sa njim..
Krenes da zivis! I da dises.
I onda sve ima smisla!

Bolis me...

Bolis me nebo, kad god te gledam...
Ti imas ceo svet nocas na dlanu!
A meni fale jedne ruke,
Da me privuku kad podjem na stranu.

Bolis me more, kad god te gledam...
Ti vidis sve oci sveta!
A meni fale jedne crne oci,
Da me zadrze pogledom deteta...

Bolis me zemljo, kad god te gledam...
Tebe gaze kao I mene!
Ti si im oslonac, a ne meta!
Zato u tebi svo cvece vene.

Bolis me sunce, kad god te gledam...
Ti sijas jarko ,puno volje!
A mene gase, na mene zmure.
Pa mi kazu: "bice bolje"!

Bolis me telo, kad god te gledam...
Na tebi rana do rane lezi!
A meni fali ljubav I neznost,
Sva tugo sveta od mene bezi!

Reci mi, sta vidis?

Zazmuri. Reci mi, sta vidis?
Da li je tvoj svet kao moj, satkan od sive cipke ili je crn ili je plav?
Vidis, moj svet je na samrti. Nema boje. Nema volje. Nema nista. Nema, od kad tebe nema.
Sve mi je pobeglo, drago. Sve je otislo sa tobom, nije ostalo kod mene... Lazem.
Ostala mi je tuga u zagrljaju sa ceznjom. Tabanaju mi oko kuce. Stalno su tu. A samo njih ne zelim.
Toliko je monotono... Toliko je ruzno...
Mnoge stvari mi se gade, znas...
Gade mi se pacovi koji prolaze bolje od mene... Gade mi se razgovori svedeni na proslost..
Sta ce mi? Toga vise nema. Nikada nece ni biti.
Gade mi se lica slikana po liku nekog velikana. Gade mi se kopije. Gade mi se dobro sastavljenje, prazne reci I prosuta pamet ovog sveta. Gade mi se osmesi skrnavljeni mrznjom, drugi se prave da ne vide to.
To je beda, drago. To je siromastvo!
Sta se krije iza tebe? Sta sam ja tebi? Sta si ti meni?
Ja tebi uvek pisem kad mi je lose, jer nemam kome. I to mi se gadi!
Svi te kao slusaju, ali samo svoj glas cuju.
Svi te kao vole, a uzivaju u tvojim suzama.
Hrane se tudjom nesrecom. I to mi se gadi!
Svi te kao grle, ali drago, oni ne znaju da je zagrljaj umetnost. Ti I ja znamo da nisu svi ljudi umetnici.
Svi samo vredjaju, svi samo vrebaju, svi cekaju da padnes da te izgaze.. Traze dlaku u jajetu, ali znas sta? Meni je nece naci.
Uzalud vam trud, moja grozota prema vama je jaca.
Cim se po necemu razlikujes, boje se. Jer si bolji, pa kazu da si cudan jer im nisi jasan. Pa kazu da si alav, jer im nisi glasan. Pa kazu da si namazan jer imas svoj svet. A oni u svom ne umeju da se snadju.
Pa tu prste umesa I porodica, pa si najgori na svetu.
Pa se pitam za sta zivim?
Za uspeh, da mi niko ne kaze: "bravo"?
Za osmeh, da mi odmah lupe samar?
Za ljubav, da kazu da sam luda?
Pa da, ko jos u danasnje vreme voli nekog osim sebe?
Gadi mi se.
Vidis, moj svet je zbog takvih siv, ali cipkan jer volim!
Samo me ubi radoznalost za zivotom... Ubila me pitanja na koja niko nema odgovor...
Eh, takva smo nacija... Zar treba time da se vodimo?
Daj mi malo iskrenog.
Daj mi neku lepu rec, neku tesku suzu, neki tuzni uzdah.
Daj, ali neka bude tvoje, neka bude iskreno!
Nebo se zatvorilo, ti si se zatvorio. Ja sam se zatvorila.
Svi su se povukli u sebe.
Svi pate a glume jake.
Gde je tu ljudskost? Gde je tu ljubav?
Daj mi ljubav, daj mi neznost...
Daj mi vecnost, ali da je od tebe! Necu tudje, zelim tvoje!
Daj mi odgovor na pitanje za sta mi zivimo?
Gde se krije ta cuvena sreca, reci da je i ja nadjem!
Gde se krije ta cuvena volja, gde se krije sloboda?
Gde si se ti sakrio?
Sve je kao mirno, dok u meni vlada nemir.
Sve je kao srecno, dok u meni vlada tuga.
Sve je kao zabavno dok si pijan i jedino u tome uzivam.
Tada se radujem svima..i svemu!
Tada me nije strah da budem ja!
Nije me strah da zagrlim samocu, ali se plasim mraka i ti mi trebas!
Gde si sada? Da me smiris, da mi das te tvoje ruzicaste naocare, gde?
Dok me jedu noci, ti negde pijes pivo i znam da te muci ista muka kao mene ali te nema! Ah da, ponos... I to mi se gadi!
Daj, odvedi me negde, ubedi me da sanjam, ubedi me da nije ovako kako moje oci vide!
Da... Znam da ne mozes, jer ti vidis isto sto i ja.

Hiljadu svetlosnih sunasca

Kud god da krenes -budi jak!
Ponesi sa sobom pun kofer snova.
Snovi su tu da ti ledja cuvaju,
I pod krovom i van krova.

Ne zaboravi da poneses
Hiljadu svetlosnih sunasca,
Da ti obasjaju stope mracne!
Mozda usput sklopis,
Dok se zvezde pale,
Neke nove ugovore bracne!

Kud god da podjes- budi jak!
Ponesi secanje na ono lepo,
I nas da ti radost dajemo.
Sve drugo niz ulicu baci,
Mi cemo uz tebe vecno da trajemo!

Budi jak i kad nebo pukne!
Kad ti crna macka put prepreci,
Budi jak,seti se sunasca,
Zle kletve ovog ruznog sveta spreci.

Veruj u svetlost na kraju tvog puta...
Bice sreca ispred tvojih nogu!
Bice sve uredu, ma kad ti ja kazem!
Glavu gore i mahni svom Bogu!

Tvoj Bog sjaji dok se nebo gasi.
Gleda te od nekud, prati i voli...
Ima crne oci i poneku sedu,
Da ostanes jak svaku noc se moli!

Na ovom mracnom putu,
Druze znas da nisi sam!!
Prati te hiljadu svetlosnih sunasca!
Put jeste mracan i tezak i dug,
Ali imas Ruki da ljubi ustasca!