Zeljna sam te

Nisam vise svoja. Ne osetih srce. Moje komore su prazne i tuzne. Moje usne su modre i ruzne. Zeljna sam te.
Kao suncokret sunca, da se vine u visine. Kao plima oseke, kao avion nebesa, kao pas vlasnika i hotel hostesa. Zeljna sam te.
Razaras mi dusu, kidas na komade. Klecim i molim. Molim te da se vratis. Vrati se, zeljna sam te. Ruke ti pruzam, tebi pasu.  Ruke mi uzimas, tvojim ih ranis.
Taj trenutak ne uspeh nikome da objasnim, osecaj ne umeh nikome da opisem, ljubav sto me tuce, psujem pred spavanje. Ne uspeh ni tebe nikome da ispricam. Uzalud se jezim kad cujem tvoj glas. Uzalud kraj drugog nocas trazim spas. Sve si sto imam i sve sto nemam.
Jos jednu noc ja bez tebe dremam, jos jedan dan bez tebe prodje. Svaki je tezi i sve brze bezi, jer put nastavlja bez svoga vodje. Nisam vise tvoja. Ne osetih usne. Moje usne su neme a prepune reci. Tihe a vriste od zelje da ti kazu -zeljna sam te.

Poslednji pozdrav

Zaborav je nemoguc.
Dolazi u noci, kada zvezde tinjaju, dolazi kada sam slaba i nemocna.

Nocas smo zaboravljeni na drugoj strani kreveta.
Nocas smo zarobljeni u svetlima bulevara.
Nocas smo zabranjeni jedno drugom. Kao voce, kao droga, kao alkohol posle deset maloletnicima.

Da li me najvise zelis onog momenta kada shvatis da vise nisam tvoja? Da li te najvise volim kada mi pobegnes? Sta bi se desilo da sad stojis do mene oci u oci, da se gledamo netremice?  Da li bi to bio pogled u daljinu ili pogled zeljan proslosti, drago? Nasih klupa, kreveta i ulica... Gitara, pesama i prijatnih prica za usi. 

Kada sanjam,ti si gospodin u telu rokera, bezgresan i moj, samo moj i niciji vise. Tu si. Drzis me za ruku i vodis u nepoznato. Nije ni vazno u kom pravcu idemo i koliko boli bliskost kada se mesec u postelju usunja. Tu si uvek, ja te osecam.
Oh, dobrodosao u realnost.
Sada si neko koga sam poznavala. Svako vece mi dolazis u san. Stvarnost je iluzija. Ti ustvari ne postojis.
Vise ne zelim da te imam. Ne zelim da budes moj. Ne zelim te drago! Tudje ruke me cuvaju, one me sada vode. Vode me daleko od tebe, toliko daleko da me vise nikada neces dodirnuti. Daleko kao nocas.
Ne znam da li smo se ikad vise zeleli i voleli, nego nocas. Noci bez tebe su mracne i bucne, odjekuje mi tvoje ime kroz ove bele zidove. One se desavaju.
Odjekuje mi plac majke kada izgubi dete, odjekuju mi crkvena zvona i bole kao i uvek kada nisi tu. Bole me oci od pogleda usmerenog tudjem. Bole me usi od tudjeg glasa. Boli me dusa za svemu svojem, cega nema. Sve je odleprsalo tako lako na vetru. Kao i ti.
Koliko boli kad si sam, zar ne? Ali vise boli kada nisi sam, a ipak si usamljen drago.
Kako da zapocnem zivot iznova, kako bez tebe? Da li prvo ide leva ili pak desna noga, plasim se da cu se saplesti o rodjene.
Ne, ja ovo ne zelim. Sta li mi donosi jutro, da li si se nekad pitao? Sve prolazi brzo, kao gradski autobus. Na stanici stoji svega dok zazmuris, na tebi je da li pristajes na ponudjenu voznju ili ne.. E to je izbor drago. Sta sad? Ja zelim dalje bez tebe, ali ti mi ne dopustas! Dises mi za vratom dok me drugi grli! Vuces me za nogu dok pored njega sedim! Places kada se smejem i ne dozvoljavas mi da budem srecna!
Drago, volim te! Samo me pusti.
Dozvoli mi da pijem ovaj otrov sama. Dozvoli nogama da odu od tebe. Odvezi me, molim te. Bicu oblak u crnom, nesrecan od placa i gromova. Plakacu za tobom.
Mene ne vezuje mesto i granje. Vezale me usne tvoje, nesreco. Vezale, kao ova noc.
Nocas zacarani brojimo zvezde, pod zalosnim nebeskim svodom. Lutamo za izgubljenom srecom. Trazimo je na mestima, gde smo je pozdravljali. Ali nje tamo nema, sigurno i ona luta kao i mi. 
Sigurno smo se za momenat mimoisli. Taj momenat nas kostao buducnost drago. Sve smo prodali i podelili bednicima. Prodali smo dusu. Prodali smo ljubav!
Nista vise od tebe nemam, osim ove slike. Seca me na svaki minut proveden sa tobom. Nista vise mi ni ne treba od tebe.
Za tobom zedjam i vristim. Kaljava od koraka tudjih, ledena od ruku koje moje rane. Ali te napustam. 

Drago, ja idem. Dosla sam da te pozdravim. Dosla sam da te poslednji put zagrlim cvrsto, rukama slabim od zivota i tebe. Ne moras mi nista reci, samo me pogledaj. Odlazim tvoja, pomalo sama i zeljna srece. Poljubi me, barem jos jednom da me se secas svako vece pred spavanje. Zagrli me cvrsto, ovo nam je poslednje. Znaj i kada me ne vidis ja sam tu. I kada me ne cujes, ja sam tu. I kada me pozelis, ja sam tu. Bas tu, sa tvoje leve strane. Ti si mi jedino sto mi je ostalo. Nemoj nikada da zaboravis ulice mokre od pljuska i suza. Ne zaboravi ni klupe na kojima sada neki drugi glume ljubav. Ne zaboravi ni kafice, u kojima sada drugi ispijaju srecu nesvesno da je i njima poslednje. Nas vise nema. Ljubav se sakrila, spijunira neki drugi par. Mi smo sve sanse prokockali. Nista nas vise ne vezuje osim nas. Nista nas manje ne zalim, nije nam prvi put. Ja tebe ne umem da prezalim, ti si mi crtao put. Kada odem, i ti ides sa mnom! Nikada se mi necemo razdvojiti. Nikada se vise necemo ni traziti. Nikada vise necemo biti blizu. Nikada se vise necemo ni naci...

Ovo je pozdrav za tebe, mili. 

Rastanak od tebe, bluzeru. 

Oprostaj, od tebe motivacijo. 

Jedina sreco nestala. Lepoto i tugo.

Odlazak od tebe, drago.

Ovo je poslednji pozdrav ljubavi.

Pod zvezdanim nebom

Sta li je ustvari ljubav? Ona koja je crvene boje i boli, znas! Rekao si da je opasna, secam se...
Da li je vedra, obojena vecnom srecom ili je 'pak modra od bolova, uflekana poljupcima i vezana za tebe, drago? Da li je ljubav ono sto smo bili: cvrsta ruka koja me cuva, tvoj glas koji me vodi i neizmerna neznost cela?
Da li je ljubav: "volim te", ceznja i plac za tobom? Zavist od tebe, najgora moja drogo! Ne napustas me cak ni sad, kada ne postojimo...
Mi smo ipak dve zvezde koje samo nocu zajedno sjaje.
Mi smo ipak dva glasa koja samo u zoru zajedno cvile.
Mi smo ipak dve duse sto su jednom cinile nebo. Sto su jednom bile celo. Sto su zajedno plivale po vasioni cvrsto drzeci se za ruke. Ne mareci ni za sta naokolo, mi smo nekad bili jedno!
Sada smo rastrkani na komade, ja ne znam gde sam.
Ime je moje- tvoje. Godine su moje- tvoje. Ja ne znam ko sam.
Usne mi ostale na usnama tvojim. Ruke mi ostale u kosi tvojoj. Dusa mi ostala kod tebe zanavek!
I sada sam prosjak. U suton prosim za tvoju ljubav. U snu dozivam smrt u cebe. Kada mi tebe nema, mene nema- ne postojim.
Mene ne pokrecu suncevi zraci. Pokretale me ruke tvoje, daljino. Ja nisam igrac za tudje oci. Korake brojim prema stopama tvojim. Ja nikom svoje lice ne dadoh, no tebi jedino moje.
I sva sam tvoja, od svetlosti nacinjena. Sijam za tebe bleda. Pevam za tebe gluva. Postojim za tebe, disem i zivim- nestalna. Moja daljino...
Sve je to nekako roze. Sve je to nekako lepo, ali tebe nema.
Sada sve imam, lepoto. Nista mi ne fali. Nista -osim tebe!
Falis, drugo! Falis oce, kume i brate! Falis radosti jedina i tugo! Falis u sumrak, i u ranu zoru! Falis u parku i u pesmama ovim!  Falis, lepoto!
Trazim te u svakom prolazniku. Trazim te i u coveku ovom sto mi miluje lice... Trazim te i u prijatelju... Trazim te, ali ne mogu da te nadjem. Slicnog nema... Nema ni nalik na tebe, ljubavi!
Ja sam bez tebe niko, na ovom velikom svetu. Bez tebe me nema na mapi ljudi, nema me ni medj' pticama. Nema me- ne postojim.
Da li je ljubav sto ovoliko patim ili je ljubav zelja za tobom?
Ovaj covek ne zna mene, drago.
Njegove ruke ne odgovaraju mojim. Njegove usne su sivene po nekoj drugoj lutki. Nisu za mene. 

Ja sam kao ti. Siveni smo istim koncima u isto, pogresno vreme. Zasiveni i zavisni, obojeni crvenom. Oboleli i krhki. Voljeni i niciji.

On toliko gresi, toliko i mi gresimo lepoto. Ali zbog cega ta tisina? Mi smo pod istom zvezdom rodjeni. Povezani svim sarenim koncima na planeti. A bezimo! Bezimo jedno od drugog!
Ne zelim ovako da se igram.
Ovaj covek me izludjuje! On zeli da te zameni. Nije svestan koliko gresi. Ne zna koliko me veceras nema. Ne zna koliko me ni sutra nece imati. Ne zna koliko sam tvoja i koliko gresi sto se trudi. Mene niko ne zna da ima kao ti. Mene niko ne zna da voli kao ti. Mene niko ne zna kao ti, lepoto.