Uvek ti pisem kada se osecam lose...i usamljeno..A pazi sad!
Znas kada tones i jos ti najblizi pomognu da potones do dna,
da se ne mucis, eventualno ti nabace i par svojih problema da ti prave drustvo tamo dole..
Put je dug do dole, tamo je mracno...tamo nema nikoga..osim mene...
I taman kada pomislis da te niko nikada nece izbaviti odatle, kada resis da se pozdravis sa zivotom, pojavi se, nekom magijom, neko koga si upoznao na jako cudan nacin u jako cudno vreme i mislio si da je prolazan I da nece imati nikakav znacaj u tom tvom poplocanom sivilu, mislio si da ga ne zanimas, da ce brzo zaboraviti da postojis negde na ovom svetu.. i onda shvatis da u tom svetu ti ustvari zbog njega postojis! Ti ustvari zbog njega dises.. i sanjas.. i zivis. Nepostoji rec za taj osecaj.
Mogu ti opisati da je vrlo slicno strujanju vazduha, znas, kada ti u milisekundi postane hladno na +30° , a ne znas zbog cega.. Vrlo je slicno i onome kada se sretnu dva totalna stranca i gledaju se pravo u oci dok prolaze jedno pored drugog..Kao da se odnekud vec znaju..
Kao da je on tu da bi ti disao..jer nekako bez njega ne mozes, iako ti je stran..
To je kao kada nocu lezis sam i ne mozes da zaspis jer ne znas sta ti fali, a nesto ti toliko fali da ne mozes da zaspis..i onda ti se koza najezi..
Tada znas da je on tu. Ne vidis ga, ali je tu.. Nekako on postaje tvoj Bog.. Bog, jer verujes da postoji..i da postoji da bi ti disao.. i da postoji da bi te cuvao.. i da postoji da bi te podigao sa tog dna na koje su te bacili..
Onda se trgnes, shvatis da vise ne postoji ona praznina u tebi, shvatis da ti vise nista ne fali i da mozes da zaspis, da mozes da pozdravis jutro sa osmehom i da jedva cekas da ga vidis, da ga omirises, da ga opipas i shvatis da je stvaran!
Nije sala! Nije laz kao sve na ovom svetu!
To je ono za cim tragas godinama, onaj smisao... Za koji kazu da ga nema.. a ti znas da postoji tamo negde. Pa zamisli, smisao ti sam dodje! Da se ne mucis i ne nabaci ti jos par svojih problema, nego ponese sa sobom par tvojih da tebi bude lakse!
Onda lepo spakujes sve svoje snove i zelje,
pokupis rasparcane parcice sebe sa dna i krenes sa njim..
Krenes da zivis! I da dises.
I onda sve ima smisla!
