Sta li smo sad?

Sta li smo sad, sudbino moja?
Bejasmo ljubav, rodjaci, partneri.
Sta li smo sad, o moja tugo?
Kad vise ne pominju ni jedno ni drugo.

Mi smo k'o putnici bez prtljaga,
Slepi, svojim zeljama vodjeni.
Rastavise nas dva vagona prazna,
A pod istom smo zvezdom rodjeni.

Nekad setasmo rukama spojeni.
Korak nam bese potpuno isti.
Po istoj smo meri krojeni,
Oboje prljavi, a k'o suza cisti.

Sta li smo sad, tajno moja?
Ne umeh dusu nikome da otvorim.
Ja ostadoh zanavek tvoja
Lepoti tvojoj ne uspeh da odolim.

Ti svud oko mene postojis!
Miris tvoj osetim u mojoj kosi.
Cak i kada pored mene stojis,
Placemo zagrljeni sto smo bosi.

Zagrljaj bese najjaci tad.
Pozeleh da puknem, da ne postojim!
Sto tu srecu ne imah sad?
Da me leci, korake svoje da brojim.

Prolece

Nasmesi se kada me vidis. 

Moj lik je svuda po tebi.
Nosis me u dzepu kozne jakne,
Visim ti na marami, zadenutoj za Levisove farmerke.
Uzmi me, pa me pusti...

Najezi se kada me cujes.

Glas mi se u tvojoj levoj mindjusi zaglavio,
Usne su mi tu negde blizu tvoje donje usne.
Ne pipaj! Pusti da boli...

Narici kada mi spomenu ime.

Nikad me vise neces dotaci.
Nikada vise, nikada manje.
Odglumi da me ne znas,
Osmehom prikri rane,
Ionako nemas nista da mi das.

Urlaj od besa sa svima njima,
sto ih pece ljubav i truje k'o tebe.
Pevaj od bola sto me nemas i imas,
a ne znas gde sam i ne znas sta smo. 

Ne psuj vreme sto polako mili,
Ne laj na pseta sto zajedno dremaju.
Mi smo, ipak, davno jedno bili,
Danas se za tebe neke druge spremaju.

Usput me baci pored puta,
Da opijem svu svetlost i granje
Mirisacu ti na prolece kad god uzdahnes
Pozelecu da mi samo jednom mahnes.

Samo projuri, da i ovu noc
svak na svoju stranu, doceka svitanje.
Ne brini ja sam i sada pored tebe
Zaboravi to bolno pitanje...

Bez suza molim, na minut zacuti,
proci ce uskoro svaka ta muka.
Samo jednu neznu pusti, za sve bivse noci,
da se skriva ispod jastuka.