Plasim se. Opet mi odlazis.
Odlazis toliko blizu, ali ovog puta zauvek mili.
Nisam vise sigurna ni u cinjenicu da nebo postoji. Sve je nestvarno. Ne, meni se ovo ne desava.
Ovaj deo tebe koji ja znam, zbog njega mi je zao sto se rastajemo. Drugom delu sam zahvalna, jer mi se predstavio. I ne svidja mi se.
Vise mi se nista u ovom zivotu ne svidja. Bio si mi ona svetla tacka u mracnoj, gluvoj noci. Bio si mi drazi od najrodjenijeg. Mislila sam da znas ostati, da ovaj put neces otici. Ali istina je, sto se dogodi dvaput dogodice se ponovo.
Evo da ti se izjadam, malo me grize savest zbog ovoga. Ali rode, zar ovo sto sam ucinila nije dobro? Bilo je iz najbolje namere, a opet sam lazov i prevarant. Osumnjicena za ljubav, i osudjena na vecnu zelju za tobom. Ja da te volim i cuvam i ti da me volis i odlazis.
Pa bolje bih prosla kao dripac i probisvet, ili kao patoloski lazov, onda bih ti bila najbolja. Ovakva prljava od reci i grehova, ja ne mogu ovaj kraj ponovo. Da ti kazem, ne zivi mi se.
Nista mi se u ovom zivotu ne svidja. I da umrem danas, nece mi biti zao. I da umrem sutra, nece mi biti zao. Bice mi zao ako umrem na godisnjicu. Tog dana bih bila i srecna i najtuznija u isto vreme. Srecna sto te pamtim, ali cvrkut ptica bi mi kozu pojeo, ostala bih samo od krvi...i stresa.. i pomalo tebe.
Moje telo vristi, tesno mi je, gusim se u ovoj kozi. Treba mi druga, nova koza. Neko novo telo koje tebe ne poznaje. Bum! Amnezija, i ne znam vise ni ko si ti, ni ko sam ja.
Zelim slobodu, da mi dusa leti kud god pozeli, da osetim srecu, ali da traje. Zaboravi ove lazne signale, ljubav preko telefona i srecu na deset minuta. To je laz. Sve je ovo laz. Mi smo laz i to me najvise boli.
Od svih na svetu, sto bas ti da mi dusu ubijes?
Dadoh ti sve svoje sto imam. Dadoh ti dusu, telo i vreme. Dadoh, a za uzvrat ne dobih nista. Bas nista. Ni hvala, ni dovidjenja, draga ljubavi.
Ubola si me kao trn Uspavanu Lepoticu, da te ne gledam dok mi ne oprostis.
Toliko sam besna! Toliko sam tuzna, i nicija i sama i tvoja i zgazena i bacena negde u nedodjiju. Toliko sam bedna u ovom prelepom prolecnom danu. Ugasi' me kao Zvoncicu, izgoreh za tren. Zbog jedne teske reci, sve propade i opet sedim i cekam.
Cekam da se nesto desi, a nista ne preduzimam. Cekam srecu da mi padne s neba kao prasak za komarce. Cekam...cekam...cekam... i ponovo moj jedini poklon- nista. Kakva zabluda!
Da bar imam keca u rukavu, pa da pucnem prstima i na "ciri bu - ciri ba" sve zaboravimo i ti si opet tu i nista, bas nista se nije dogodilo.
Ha! Stvarno je lepo mastati... No, eto ga jos jedan mac ide ka meni. Opet od tebe, mili. Menjas me lako, a ne zamenis. Volis me puno, a ne volis. Verujes mi, a ne verujes. Ja te gledam tako slepo i naivno, ne to nisi ti.
Otisla sam daleko, sada cutim i placem. Mozemo da se igramo zmurke.
Mili, ovde me neces naci. Ja vise nisam ja. Ti vise nisi ti. Ja vise ne zivim u ovoj zgradi. Ne mirisem na onaj parfem. Ja tebe vise ne trazim. Ni ti mene ovde neces naci. Ja sam sada daleko od tebe, u zivotu dalje bila nisam. Promenila sam ime i godine, ostala mi je samo kosa, pepeljasta od vetra i vazduha. Ne znam da li si jos uvek tu negde, u meni. Da li venes ili rastes, znam samo da sam nesrecna. Eh, ljubavi zar mi ovo cinis?
Prodajem dusu za tri nasmejana dana.
Prodajem kucu za jedan porodicni rucak.
Prodajem svoj instrument da se kaznim za ovu gresku. Da znas da i mene boli ovaj vazduh i sve reci sveta sada. Vise ne progovaram.
Izvini, vise nema znacenje. Kasno je za sve sto smo rekli i precutali.
Nemam vise sta da dodam, i da umrem danas nece biti neka steta. U trenu ce nebo posiveti, u tebi ce nesto vrisnuti i znaces da sam ja. Otkrivam ti se tajno kao i uvek. Ti to ne volis, znam. Ne volim ni ja, rekoh ti. Svaki dan mi je crn zbog iste muke. Zato i idem, da nam bude lakse.
Zbogom mili, ovde me neces naci.
